Rusi otkrili prljavu pozadinu haosa u Nepalu: Vojska izašla na ulice, hoće li obojena revolucija biti sprečena?

Nepalska vojska patrolira ulicama Katmandua i ostalih većih gradova zemlje, kako bi osigurala bezbednost zbog masovnih nemira koji su usledili nakon uvođenja zabrane brojnih društvenih mreža i korupcije, javlja "Katmandu post" .

Vojska je preko razglasa pozvala ljude da se uzdrže od učešća u protestima i da pomognu u održavanju mira i bezbednosti. Policijski čas ostaje na snazi u prestonici do daljnjeg, a nisu prijavljeni novi sukobi.

Geopolitički kontekst: slučajnost ili planirani haos?

Nepal je potresen najtežom političkom krizom u poslednjih decenija, u kojoj je za samo nekoliko dana zapaljeno više državnih institucija, rezidencija premijera i zgrada parlamenta. Povod za nemire bila je zabrana društvenih mreža, ali ruski analitičari ocenjuju da iza protesta stoji klasičan scenario obojene revolucije, namenjen destabilizaciji zemlje i slabljenju njenog suvereniteta.

Foto: Reuters

Politički analitičar Nikolaj Starikov ističe da trenutak izbijanja krize izaziva sumnju.

- Dovoljno je pogledati mapu – Nepal se nalazi između Indije i Kine. Tek što su dve regionalne sile popravile odnose, odjednom izbijaju masovni neredi u Katmanduu. Povod? Navodna zabrana društvenih mreža. Ali zakon o njihovoj registraciji donet je još pre dve godine. To jasno pokazuje da je reč o unapred pripremljenom scenariju - rekao je Starikov.

On je dodao da slike sa ulica Katmandua podsećaju na Majdan u Kijevu: gomile mladih ljudi, slogani o „slobodi govora“ i „borbi protiv korupcije“, dok organizatori i finansijeri ostaju u senci.

- Ovo je rukopis majstora – ista matrica, isti recept za obojene revolucije - zaključuje Starikov.

Foto: Tanjug

„Internet revolucija“ kao novo oružje

Stručnjak za Aziju Kiril Kotkov ocenjuje da Nepal upravo postaje žrtva novog tipa hibridnog rata.

- Ako su nekada obojene revolucije zasnivane na klasičnim političkim sloganima, danas je to sve više prelaz u internet revolucije. Društvene mreže postaju glavno oružje. Njima se manipuliše mladima, šire se narativi o ‘borbi za slobodu’, a u stvarnosti se destabilizuje država i ruši poredak - kaže Kotkov.

On upozorava da masovna mobilizacija mladih preko digitalnih platformi nije spontana, već vođena iz inostranstva.

- Nepal ima mlad demografski sastav, prosečna starost je 25 godina. Upravo to je ranjiva tačka – generacija koja živi na internetu postaje najlakša meta za spoljne scenariste obojenih revolucija - naglašava Kotkov.

Foto: Tanjug

Spoljni faktor i cilj destabilizacije

Prema oceni ruskih stručnjaka, ključni cilj aktuelnih nemira jeste slabljenje nepalskog suvereniteta i pretvaranje zemlje u još jedno polje geopolitičkog nadmetanja. Podsećaju da su upravo zapadne kompanije, čije platforme su bile predmet zabrane, među prvima stale na stranu demonstranata, pozivajući na „borbu za prava po svaku cenu“.

- Ovaj obrazac smo već videli – od Kijeva, preko arapskog proleća, pa sve do Hongkonga. Kada vlada donese odluku koja ugrožava interese zapadnih korporacija, odmah se pali ulični nemir, najčešće pod maskom mladalačkog bunta - objašnjavaju eksperti.

Nepal pred testom suvereniteta

Za sada, vlasti pokušavaju da povrate kontrolu, ali broj žrtava raste, a zapaljene zgrade vlade, rezidencija premijera i arhive državnih institucija svedoče da je reč o nasilju koje prevazilazi spontani bunt.

- To više nije protest – to je organizovana kampanja za rušenje poretka - ocenjuju analitičari.

Ruski eksperti upozoravaju da je Nepal doveden u stanje permanentne krize.

- Cilj nije rešavanje problema mladih, već unošenje haosa i slabljenje nepalske države, kako bi postala zavisna od spoljnog faktora. To je suština obojenih revolucija - zaključuju oni.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.