Od sovjetskog zaštitnika do ruskog osvetnika: Zver se probudila, nebo gori! (VIDEO/FOTO)

Rusija danas ima avion koji je jedinstven na mnogo načina. I ne samo po svojim performansama, već i po svojoj karijeri. Taj avion je poznat kao MiG-31.

Česta američko-sovjetska nadmetanja u proizvodnji najnaprednijih borbenih aviona, dovodila su do toga da jedna od strana u utrci uvek bude spremna da odgovori onoj drugoj, novim avionom.

Sovjetski odgovor na pojavu novih američkih nadzvučnih bombardera North American XB-70 Valkyrie i Convair B-58 Hustler bio je lovac-presretač MiG-25P. Zatim će Amerikanci da proizvodu nadzvučni strategijski bombarder B-1A, koji je posle mukotrpnog smanjenja radarskog odraza prerastao u B-1B i završio kao podžvučni bombarder.

Ubrzo zatim, od strane SAD stigla je nova pretnja u formi krstarećuh raketa, u prvom redu BGM-109 Tomahawk i AGM-86B. Međutim, MiG-25 više nije mogao da odgovori novom izazovu, jer nije imao radar koji bi mogao efikasno da otkriva niskoleteće ciljeve tipa krstarećih raketa. OKB MiG dat je zadatak da napravi lovac koji će moći da zaustavi naraslu američku pretnju.

Konstruktori su radili brzo i racionalno. MiG-25 je već bio dokazano rešenje za supersonične brzine, pa je uzet kao baza za novi projekat.

Tokom upotrebe MiG-25 se naročito isticao kao izviđački avion, dok je njegova lovačko-presretačka verzija već odavno bila zasterala.

Zbog toga se pristupilo izradi njegove zamene. Razvoj njegove zamene otpočinje proizvodnjom prototipa označenog kao E-155MP, koji je prvi put poleteo 16. septembra 1975. godine. Novi avion je izgledao kao duža verzija lovca MiG-25, sa dužim trupom, sa još jednom kabinom, ali se ipak suštinski radilo o potpuno novom avionu.

Kod novog prototipa je udvostručena primena titanijuma i utrostručena upotreba aluminijumskih legura, a sve u cilju smanjenja ukupne mase aviona. Nova struktura je imala manju masu i veću nosivost, zbog čega je avion pri nadzvučnim brzinama lako podnosio ubrzanje od 5 g (G), za razliku od aviona MiG-25 čije je ograničenje iznosilo 4,5 g (G).

Novi prototip je mogao leteti i nadzvučnim brzinama na malim visinama. Povećan je ukupan kapacitet goriva, a pogon su sačinjavali novi efikasniji dvoprotočni motori.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

Najznačajniji pomak je uvođenje novog, mnogo naprednijeg radara, sa mogućnošću uočavanja i praćenja više ciljeva iznad i ispod visine pozicije aviona. Razvijen je avion koji je bio sposoban da uspešno presreće sve tipove protivničkih aviona, i to ne samo pri njihovom prodoru u vazdušni prostor SSSR, već i pri njihovom dejstvu sa distance.

Ukupno je proizvedeno osam predserijskih aviona, čija je proizvodnja započela u fabrici u Gorkom 1977. godine. Već 1978. godine, američki izviđački satelit primetio je jedan od razvojnih aviona, kako pri letu na visini od 6000 metara, presreće i obara cilj koji je predstavljao krstareću raketu koja je letela na visini od 60 metara i na udaljenosti od 20 kilometara.

To je bila impresivna činjenica za američke vazduhoplovne stručnjake, ali ostaje i činjenica da su Sovjeti znali potpun raspored američkih izviđačkih satelita, pa se stiče utisak da su Sovjeti sve to namerno režirali, kako bi pokazali Amerikancima da imaju odgovor na njihove pretnje.

Ispitivanja na avionima se nastavljaju i tokom 1980. godine, što će dovesti do formalnog odobrena za potpunu serijsku proizvodnju novog lovca 1981. godine. Planirano je da se avion označi kao MiG-25MP.

Međutim, novi lovac-presretač ušao je u naoružanje lovačko-presretačkih pukova PVO SSSR 1982. godine, kao MiG-31. NATO je novom avionu dao svoju kodnu oznaku Foxhound.

Po aerodinamičkoj šemi MiG-31 je supersonični visokokrilac sa širokim uzgonskim trupom. Deo strukture aviona je napravljen od legure aluminijuma sa radnom temperaturom reda 150 stepeni celzijusovih, a delovi aviona izloženi velikom aerodinamičkom zagrevanju tokom nadžvučnog leta su proizvedeni od titanijuma i čelika otpornog na visoke temperature. Procentualni udeo materijala se kreće u sledećim granicama: 50% čelik, 16% titanijum, 33% aluminijum i 1% kompoziti. Krila su trapezna s uglom strele napadne ivice od 41 stepen i opremljena snažnom aerodinamičkom mehanizacijom.

U korenu krila, na vezi s uvodnicima vazduha se nalaze strejkovi za povećanje manevribilnosti aviona na velikim napadnim uglovima. Ugao strele napadne ivice strejkova iznosi 70 stepeni. Na repnom delu trupa su postavljena dva vertikalna repa površine 15,6 metara kvadratnih, blago iskošena u obliku slova "V" na kojima su postavljene mnogobrojne antene. Konstrukcija stajnog trapa omogućuje, da MiG-31 poleće sa nepripremljenih i zaleđenih aerodroma.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

Posada se sastoji od pilota u prvoj kabini i radiste-navigatora koji ima ulogu strelca u drugoj kabini. Taktika dejstva se bazira na grupi od četiri aviona, koji istovremeno osmatraju prostor širine 800 do 900 km (200 km po dubini) i simultano deluju po ciljevima. Na taj način delimično je pokrivena uloga (osmatračka), koju na zapadu ima AWACS, uz dopunsku mogućnost delovanja po ciljevima i njihovog uništavanja. Nemogućnost svesmernog osmatranja, kakvu poseduje AWACS, delimično je nadoknađena mnogo većom brzinom pretraživanja koja je jednaka brzini leta i kreće se od 1500 do 3000 km/čas.

MiG-31 pokreću dva motora D-30F-6. S obzirom na to da je predviđeno da MiG-31 najveći deo leta provede na nadžvučnim brzinama, odabran je turboventilatorski motor sa niskim stepenom dvostrujnosti – gotovo kao turbodžet kao pogodnije rešenje. O kvaliteti motora sa aviona MiG-31 govori i podatak da je odnos maksimalnog potiska prema težini motora 7,8:1, što je u ono vreme bilo u kategoriji najnovijih zapadnih motora za lovce IV generacije. U nosu aviona nalazi se nepomična, ravna antena „frejzderej“ radara, nazvanog SBI-16 Zaslon (NATO oznaka Flash Dance). To je impulsno-doplerski radar sa mogućnošću otkrivanja i gađanja ciljeva koji lete ispod radara. Antena je sa elektronskim skaniranjem ima prečnik od 1,1 m. Skaniranje (pretraživanje prostora) u opsegu od ±60 stepeni po azimutu i -60 do +70 stepeni po elevaciji. Vrlo velika emisiona snaga. Otkrivanje ciljeva na daljini od 300 km. Istovremeno može da prati 10 ciljeva, a da simultano gađa četiri. Otporan na ometanje.

Mogućnost sinhronizovanog rada sa još tri aviona i zemaljskom stanicom. Procenjuje se da je kompletan radarski sistem na MiG-31 težak oko 1000 kg. MiG-31 je avion velike autonomije leta i namenjen je za borbu protiv neprijateljevih vazduhoplova, pre svega krstarećih raketa i strateških bombardera, kako klasičnih tako i onih u nevidljivoj takozvanoj „stelt“ tehnologiji, nad ogromnim područjem SSSR.

Od naoružanja MiG-31 ima ugrađen šestocevni top GŠ-6-23 kalibra 23 mm sa borbenim kompletom od 260 granata. U početku MiG-31 je nosio četiri rakete vazduh-vazduh velikog dometa R-33 (AA-9 Amos) sa poluaktivno radarskim vođenjem poluutopljene u trupu, a mogao ih je lansirati sa daljine od 120 km. Na krilima je nosio dve rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa R-40T/TD (AA-6 Acrid) s IC vođenjem i sa daljinom lansiranja od 50 km i četiri IC vođene rakete vazduh-vazduh kratkog dometa R-60/R-60M (AA-8 Aphid) sa daljinom lansiranja od 8 km.

Od 1990. godine u proizvodnju je ušla modernizovana varijanta MiG-31B sa poboljšanim sistemom navigacije i elektronskih protivdejstava. Dužina patroliranja povećana je ugradnjom cevi za prijem goriva tokom leta. Do obustave finansiranja svih narudžbina vazduhoplovne tehnike isporučena je mala količina aviona MiG-31B, ali mnogo značajniji broj modernizovanih aviona nastao je prepravkom postojećih primeraka u remontnim zavodima. Ti avioni su dobili oznaku MiG-31BS.

Krajem osamdesetih godina XX veka osmišljen je program povećanja borbene moći "tridesetjedinica", a 1992. godine to je i javno objavljeno prikazom modernizovanog aviona pod oznakom MiG-31M. Novi avion ima novi radar Zaslon-M, moćnije naoružanje i savremenu avioniku. Pojačani motori su očuvali performanse aviona iako je maksimalna masa u poletanju podignuta na čitave 52 tone.

Starije rakete vazduh-vazduh R-40T i R-60 su zamenjene savremenijim raketama R-77 (AA-12 Adder) s aktivno radarskim vođenjem i R-73 (AA-11 Archer) s IC vođenjem. Obe rakete su sverakursne i mogu da dejstvuju na ciljeve iz svih uglova, bez obzira na njihov položaj u vazdušnom prostoru. Tu se nalaze i nove raketa vazduh-vazduh velikog dometa R-37 (AA-13 Arrow) sa poluaktivno radarskim vođenjem poluutopljene u trupu, a može ih lansirati sa daljine od 150 km do 280 km zavisno od profila leta. Pored moćnijeg naoružanja vazduh-vazduh, ostvarena je i mogućnost dejstva po ciljevima na zemlji kroz integraciju raketa vazduh-zemlja tipa H-58 (AS-11 Kilter) i H-31 (AS -17 Krypton). Ipak je cilj modernizacije bio povećanje mogućnosti aviona u vazdušnoj borbi sa distance, dok je dejstvo po površinskim ciljevima bila opciona mogućnost.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

Nedostatak novca bio je najveća prepreka za uvođenje aviona MiG-31M u naoružanje, ali mnoge od ispitanih modifikacija su primenjene na manje ambicioznom avionu MiG-31BM koji je napravljen 1997. godine.

Po planu unifikacije avionike i naročito opreme kabine iz modernizovanog aviona MiG-29SMT izvedeni su posebni kompleti uređaja za lovac MiG-31BM. U pilotsku kabinu ugrađen je jedan višenamenski pokazivač, a tri u kabini radiste-navigatora čime je razrešen jedan od najvećih nedostataka aviona MiG-31 – slaba koordinacija aktivnosti između dvočlane posade. Prepravke na radaru aviona MiG-31BM omogućavaju otkrivanje i praćenje deset ciljeva na 320 kilometara udaljenosti uz znatno bolju rezoluciju. Granica uništenja postavljena je na 280 kilometara što dopušta domet raketa R-37.

Posle raspada Sovjetskog Saveza, veći deo aviona MiG-31 preuzelo je RV Rusije dok su Kazahstanu pripala 43 aviona.

Vazduhoplovne snage Ruske Federacije na standard MiG-31BM planirale su da prevedu sve operativne avione MiG-31B/BS čiji preostali resursi garantuju upotrebu i u naredenih dvadeset i više godina.

Međutim, izbijanjem rata u Ukrajini, deo aviona je preveden na standard MiG-31K, čime su ti avioni postali nosači hipersoničnih raketa H-47M2 Kinžal. Raketom R-37M lovac MiG-31BM oborio je ukrajinski lovac MiG-29 na udaljenosti od 200 km.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

Avion MiG-31 naoružan raketama R-37M i Kinžalima, postao je noćna mora za Ukrajinu. Samim njegovim poletanjem, oglašava se vazdušna opasnost iznad Ukrajine.

MiG-31 je avion kojem danas nema premca u svetu, i predstavlja zasebnu kategoriju lovaca. Rusija planira da ove lovce zadrži u operativnoj upotrebi do 2060. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.