Dugo nisu: Danci se oglasili povodom dronova koji su izazvali haos - Pogodite koga su okrivili...

Istraga danskih vlasti: Dronovi koji su izazvali haos možda lansirani s ruskih brodova.

Istraga o dronovima koji su poslednjih dana nadletali više danskih aerodroma i izazvali haos u vazdušnom saobraćaju fokusirana je na tri broda povezana s Rusijom. Postoji sumnja da su bespilotne letelice koje su u ponedeljak, 22. septembra, preletele aerodrom u Kopenhagenu lansirane upravo s brodova Astrol-1, Pushpa i Oslo Carrier-3.

Danska policija potvrdila je u sredu da je „analiza podataka o prisustvu brodova u oblasti iz koje su dronovi mogli biti lansirani deo istrage“. U velikoj operaciji, kako su pojasnili, učestvuju „policija, bezbednosne službe, vojska i druge nacionalne i međunarodne institucije“.

Najozbiljniji napad na infrastrukturu u Danskoj

Poreklo dronova je ključna nepoznanica u istrazi incidenta koji je danska vlada nazvala „najtežim napadom na kritičnu infrastrukturu“ u istoriji zemlje. Zbog nadletanja aerodroma u Kopenhagenu, ceo vazdušni saobraćaj u Danskoj bio je obustavljen nekoliko sati u ponedeljak uveče, a aerodromi u Kopenhagenu i norveškom Oslu ponovo su otvoreni tek u utorak ujutru.

Novi dronovi uočeni su sinoć iznad još četiri aerodroma, uključujući i onaj u Alborgu, na severu zemlje, koji je takođe privremeno zatvoren. Iako nije direktno imenovala krivce, danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da se incident „uklapa u obrazac događaja koje smo nedavno videli – napadi dronovima, povrede vazdušnog prostora i sajber-napadi na evropske aerodrome“, aludirajući na slične slučajeve u Poljskoj i Estoniji, za koje je optužena Rusija.

Ruska reakcija: "Inscenirana provokacija"

Danska nije zvanično optužila Rusiju za napade, ali su na konferenciji za štampu upućene jasne aluzije ka Moskvi.

Na to je reagovala ruska ambasada u Danskoj, koja je putem društvenih mreža odbacila „apsurdne spekulacije“ o ruskoj umešanosti, navodeći:
„Očigledno je da su incidenti s navodnim ometanjem danskih aerodroma inscenirana provokacija. Ruska strana odlučno odbacuje ovakve tvrdnje.“

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, već u utorak je izjavio da se radi o „neutemeljenim optužbama koje ozbiljna država ne bi smela da iznosi“.

Saradnja Danske i NATO

Premijerka Frederiksen je na mreži X napisala da je razgovarala s generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom o „ozbiljnoj situaciji s dronovima iznad danskih aerodroma“. Dodala je da su se složili da će NATO sarađivati s Danskom kako bi se ojačala bezbednost.

Rute je poručio da pretnje ovog tipa shvata „veoma ozbiljno“, dodajući:
„NATO saveznici i Danska zajedno rade na jačanju bezbednosti ključne infrastrukture.“

Tri broda pod sumnjom

Lokacija s koje su dronovi lansirani mogla bi razjasniti ko stoji iza napada, posebno jer sva tri broda na koja sumnjaju danski mediji imaju veze s Rusijom – reč je o dva teretna broda i jednom tankeru, navodi France24.

Astrol-1, teretni brod pod ruskom zastavom, imao je „nepravilnu putanju sa mnogo cik-cak kretanja“ pre nego što je prošao pored Kopenhagena, izjavio je novinar Piter Meler.

- Sumnjiva putanja je sve što odstupa od uobičajene, jer brod nema razloga da ne koristi najkraći pravac - objašnjava Aleksander Lot, stručnjak za pomorsko pravo sa Arktičkog univerziteta u Norveškoj.

Oslo Carrier-3, u vreme incidenta bio je u tjesnacu Oresund, blizu aerodroma, tačno u 20:30 – kada su dronovi uočeni. Iako ima najslabije veze s Rusijom, deo posade govori ruski, a vlasnik broda, norveška firma Bulkship Management AS, ima kancelariju za zapošljavanje u Kalinjingradu.

Pushpa, tanker koji plovi pod zastavom Benina, ima najjasniju vezu s Rusijom. Optužen je za prevoz ruske nafte i deo je tzv. „flote duhova“ kojom Moskva izbegava međunarodne sankcije.

 

 

Brodovi kao pokretne lansirne platforme

Korišćenje brodova za lansiranje dronova ima više prednosti:

- Relativno je lako ukloniti tragove i prikriti umešanost - kaže Aleksander Lot.

Julijan Pavlak, stručnjak za pomorsku bezbednost, dodaje:

"Brod je savršena mobilna platforma za lansiranje – lako se povlači i skriva.“

U suprotnom, dronovi bi morali biti lansirani s ruskog tla, što bi olakšalo identifikaciju počinioca.

Međutim, lansiranje s broda zavisi od vrste drona. Manji, vertikalni dronovi lako mogu da polete sa manjih brodova, dok su veći s fiksnim krilima teži za upotrebu. Takođe, brod može služiti i kao plutajući komandni centar za upravljanje letelicama.

Savršen alat hibridnog rata

Aerodromi su među najtežim objektima za zaštitu od dronova.

- Nisu uvek lako uočljivi, a njihovo obaranje nosi rizik. Ne možete ih samo srušiti – ometanje signala može ugroziti bezbednost putničkih letova - kaže Bruno Oliveira Martins, stručnjak za bezbednost.

Baltičko more već je označeno kao tačka sukoba između NATO i Rusije, a prisustvo dronova dodatno pogoršava situaciju.

- Trenutno ne postoji savršeno rešenje za ovu pretnju - upozorava Pavlak. Pravne prepreke takođe otežavaju situaciju: brodovi imaju pravo da plove međunarodnim vodama zahvaljujući pravu neškodljivog prolaska.
Čak i ako se dokaže da su dronovi poleteli s broda, biće teško direktno optužiti Rusiju – uvek mogu reći da su to učinili nedržavni akteri.

Zato su, zaključuje Martins:

„Dronovi savršen instrument hibridnog rata – tihi, teško ih je presresti i još teže dokazati ko stoji iza njih.“