Dugo nisu: Danci se oglasili povodom dronova koji su izazvali haos - Pogodite koga su okrivili...

Istraga danskih vlasti: Dronovi koji su izazvali haos možda lansirani s ruskih brodova.

Istraga o dronovima koji su poslednjih dana nadletali više danskih aerodroma i izazvali haos u vazdušnom saobraćaju fokusirana je na tri broda povezana s Rusijom. Postoji sumnja da su bespilotne letelice koje su u ponedeljak, 22. septembra, preletele aerodrom u Kopenhagenu lansirane upravo s brodova Astrol-1, Pushpa i Oslo Carrier-3.

Danska policija potvrdila je u sredu da je „analiza podataka o prisustvu brodova u oblasti iz koje su dronovi mogli biti lansirani deo istrage“. U velikoj operaciji, kako su pojasnili, učestvuju „policija, bezbednosne službe, vojska i druge nacionalne i međunarodne institucije“.

Najozbiljniji napad na infrastrukturu u Danskoj

Poreklo dronova je ključna nepoznanica u istrazi incidenta koji je danska vlada nazvala „najtežim napadom na kritičnu infrastrukturu“ u istoriji zemlje. Zbog nadletanja aerodroma u Kopenhagenu, ceo vazdušni saobraćaj u Danskoj bio je obustavljen nekoliko sati u ponedeljak uveče, a aerodromi u Kopenhagenu i norveškom Oslu ponovo su otvoreni tek u utorak ujutru.

Novi dronovi uočeni su sinoć iznad još četiri aerodroma, uključujući i onaj u Alborgu, na severu zemlje, koji je takođe privremeno zatvoren. Iako nije direktno imenovala krivce, danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da se incident „uklapa u obrazac događaja koje smo nedavno videli – napadi dronovima, povrede vazdušnog prostora i sajber-napadi na evropske aerodrome“, aludirajući na slične slučajeve u Poljskoj i Estoniji, za koje je optužena Rusija.

Ruska reakcija: "Inscenirana provokacija"

Danska nije zvanično optužila Rusiju za napade, ali su na konferenciji za štampu upućene jasne aluzije ka Moskvi.

Na to je reagovala ruska ambasada u Danskoj, koja je putem društvenih mreža odbacila „apsurdne spekulacije“ o ruskoj umešanosti, navodeći:
„Očigledno je da su incidenti s navodnim ometanjem danskih aerodroma inscenirana provokacija. Ruska strana odlučno odbacuje ovakve tvrdnje.“

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, već u utorak je izjavio da se radi o „neutemeljenim optužbama koje ozbiljna država ne bi smela da iznosi“.

Saradnja Danske i NATO

Premijerka Frederiksen je na mreži X napisala da je razgovarala s generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom o „ozbiljnoj situaciji s dronovima iznad danskih aerodroma“. Dodala je da su se složili da će NATO sarađivati s Danskom kako bi se ojačala bezbednost.

Rute je poručio da pretnje ovog tipa shvata „veoma ozbiljno“, dodajući:
„NATO saveznici i Danska zajedno rade na jačanju bezbednosti ključne infrastrukture.“

Tri broda pod sumnjom

Lokacija s koje su dronovi lansirani mogla bi razjasniti ko stoji iza napada, posebno jer sva tri broda na koja sumnjaju danski mediji imaju veze s Rusijom – reč je o dva teretna broda i jednom tankeru, navodi France24.

Astrol-1, teretni brod pod ruskom zastavom, imao je „nepravilnu putanju sa mnogo cik-cak kretanja“ pre nego što je prošao pored Kopenhagena, izjavio je novinar Piter Meler.

- Sumnjiva putanja je sve što odstupa od uobičajene, jer brod nema razloga da ne koristi najkraći pravac - objašnjava Aleksander Lot, stručnjak za pomorsko pravo sa Arktičkog univerziteta u Norveškoj.

Oslo Carrier-3, u vreme incidenta bio je u tjesnacu Oresund, blizu aerodroma, tačno u 20:30 – kada su dronovi uočeni. Iako ima najslabije veze s Rusijom, deo posade govori ruski, a vlasnik broda, norveška firma Bulkship Management AS, ima kancelariju za zapošljavanje u Kalinjingradu.

Pushpa, tanker koji plovi pod zastavom Benina, ima najjasniju vezu s Rusijom. Optužen je za prevoz ruske nafte i deo je tzv. „flote duhova“ kojom Moskva izbegava međunarodne sankcije.

 

 

Brodovi kao pokretne lansirne platforme

Korišćenje brodova za lansiranje dronova ima više prednosti:

- Relativno je lako ukloniti tragove i prikriti umešanost - kaže Aleksander Lot.

Julijan Pavlak, stručnjak za pomorsku bezbednost, dodaje:

"Brod je savršena mobilna platforma za lansiranje – lako se povlači i skriva.“

U suprotnom, dronovi bi morali biti lansirani s ruskog tla, što bi olakšalo identifikaciju počinioca.

Međutim, lansiranje s broda zavisi od vrste drona. Manji, vertikalni dronovi lako mogu da polete sa manjih brodova, dok su veći s fiksnim krilima teži za upotrebu. Takođe, brod može služiti i kao plutajući komandni centar za upravljanje letelicama.

Savršen alat hibridnog rata

Aerodromi su među najtežim objektima za zaštitu od dronova.

- Nisu uvek lako uočljivi, a njihovo obaranje nosi rizik. Ne možete ih samo srušiti – ometanje signala može ugroziti bezbednost putničkih letova - kaže Bruno Oliveira Martins, stručnjak za bezbednost.

Baltičko more već je označeno kao tačka sukoba između NATO i Rusije, a prisustvo dronova dodatno pogoršava situaciju.

- Trenutno ne postoji savršeno rešenje za ovu pretnju - upozorava Pavlak. Pravne prepreke takođe otežavaju situaciju: brodovi imaju pravo da plove međunarodnim vodama zahvaljujući pravu neškodljivog prolaska.
Čak i ako se dokaže da su dronovi poleteli s broda, biće teško direktno optužiti Rusiju – uvek mogu reći da su to učinili nedržavni akteri.

Zato su, zaključuje Martins:

„Dronovi savršen instrument hibridnog rata – tihi, teško ih je presresti i još teže dokazati ko stoji iza njih.“

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.