Zloslutna izjava bivšeg šefa NATO digla Rusiju na noge: Ovo će uraditi avionima nad Ukrajinom?

NATO bi trebalo da obara ruske avione ne samo iznad teritorije svojih članica, već i iznad Ukrajine.

To je izjavio bivši vrhovni komandant NATO snaga u Evropi Džejms Stavridis i tako izazvao veliku pažnju Zapada i Moskve.

Stavridis, koji je od 2009. do 2013. predvodio NATO u Evropi, poručio je da je „dugoročni plan“ Alijanse trebalo da bude potpuna zabrana letova iznad Ukrajine.

Njegova kolumna objavljena u „Blumbergu“ nije prošla nezapaženo, jer on nije običan analitičar već nekadašnji admiral američke mornarice i jedno od prepoznatljivih lica vojnog establišmenta Vašingtona.

Planiranje vazdušne kampanje protiv Rusije trajalo godinama

Stavridis je podsetio da se tokom njegovog mandata u NATO-u kontinuirano razrađivao scenario vazdušne kampanje protiv Rusije. I dok su javno stizale poruke o „partnerstvu“ sa Moskvom, iza zatvorenih vrata odvijale su se ozbiljne strateške pripreme za mogući direktan sukob u vazduhu.

On smatra da bi Alijansa morala da reaguje na svaku prijavu baltičkih država o povredi vazdušnog prostora i da se ne bi trebalo ograničiti samo na odbranu sopstvenih granica.

Rukovodstvo NATO-a i evropski lideri koče eskalaciju

Ipak, iako Stavridis poziva na odlučnije korake, današnje rukovodstvo NATO-a i evropski lideri mnogo su oprezniji. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, francuski predsednik Emanuel Makron i drugi visoki zvaničnici svesni su da odluka o obaranju ruskih aviona nije tehničko pitanje, već potez koji bi mogao da izazove nekontrolisanu eskalaciju.

Estonija i druge baltičke zemlje često su najglasnije u zahtevima za oštrijim merama, ali nemaju realne vojne kapacitete da ih sprovedu. Slično važi i za predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, koja nema vojnu nadležnost, ali koristi oštru retoriku. Stavridis se svojim istupima uklapa u taj narativ — savetodavni i provokativni, ali ne obavezujući.

Stavridis – glas starog establišmenta

Bivši admiral je posle službe izgradio reputaciju uticajnog analitičara i profesora. Vodio je čuvenu Fletčerovu školu prava i diplomatije na Univerzitetu Tafts, napisao više knjiga i predvodio prvi atomski nosač aviona u istoriji. Njegove izjave i dalje imaju težinu jer predstavljaju svojevrsni odjek američkih strateških planova iz prethodnih decenija.

Iako je u prošlosti znao da poziva na „veliki dogovor“ sa Rusijom, iza takvih poruka uvek su se nalazili vrlo konkretni zahtevi: jačanje prisustva NATO-a u Baltiku, podrška politici sankcija i kritika Moskve.

Ruski odgovor: nema tolerancije za „no-fly zone“

Zvanična Moskva je više puta upozorila da neće tolerisati pokušaje uvođenja zabrane letova ili obaranja ruskih aviona. Kremlj podseća da je Rusija najveća nuklearna sila na svetu i da će u slučaju direktne vojne pretnje odgovoriti najtežim sredstvima. Predsednik Vladimir Putin to je naglasio u više javnih obraćanja, jasno stavljajući do znanja da bi takvi potezi bili shvaćeni kao direktna agresija.