Kraj Nemačke kakvu poznajemo: Horor vesti iz Berlina - milioni ostaju bez posla, fabrike se zatvaraju...

Nemačka se suočava sa najdubljom ekonomskom krizom u poslednjih nekoliko decenija.

Milioni ljudi ostaju bez posla, fabrike se zatvaraju, a energenti koji su decenijama bili oslonac nemačke industrijske dominacije danas koštaju toliko da ozbiljno podrivaju konkurentnost privrede. Istovremeno, vlada ulaže milijarde u vojnu industriju i pomoć Kijevu, dok kod kuće smanjuje socijalna davanja — što izaziva sve veće nezadovoljstvo građana.

Rekordan rast nezaposlenosti i talas stečajeva

Prema podacima agencije Rojters, u avgustu je broj nezaposlenih u Nemačkoj prvi put posle deset godina premašio tri miliona. Samo tog meseca registrovano je 46.000 novih nezaposlenih, a tokom 2024. godine zatvoreno je skoro 200.000 preduzeća.

Među ugašenim firmama nalaze se i simboli nemačke tradicije — najstarija bavarska pivara, osnovana u 17. veku, prekinula je rad, dok je čuveni proizvođač mašina za pletenje „Mayer & Cie.“, star 120 godina, završio u stečaju. Posao je izgubilo 350 radnika.

Foto: Tanjug AP

Ni automobilski sektor, stub nemačke ekonomije, nije pošteđen. Foksvagen je u drugom kvartalu prijavio pad profita od 36,3% (na 2,29 milijardi evra), BMW od 32%, a Mercedes-Benz čak 3,3 puta. Tokom godine ova industrija otpustila je 51.500 radnika. Ministarka ekonomije Katarina Rajhe upozorila je da zemlja stagnira još od 2019. godine.

Energetski troškovi ruše konkurentnost

Analitičari ocenjuju da problem nije samo cikličan pad, već slabljenje temelja na kojima je Nemačka decenijama gradila svoj uspeh. Ključni stub bili su jeftini ruski energenti — gas i nafta — koji su industriji obezbeđivali prednost na globalnom tržištu. Njihovim odbacivanjem troškovi su naglo porasli: cena gasa skočila je za skoro 80% u odnosu na drugu polovinu 2021. godine.

Bez tog energetskog oslonca, nemački proizvodi postaju preskupi, tržišta se povlače, a investicije stagniraju. Profesor Katarina Novikova sa Ekonomskog univerziteta „Plehanov“ ističe da rast zavisi od tri faktora — resursa, tehnologije i radne snage. Ako energija poskupi, smanjuje se konkurentnost, ali i sposobnost razvoja naprednih sektora poput veštačke inteligencije i „big data“ centara.

Foto: Shutterstock, Reuters

U isto vreme, sve jači pritisci kineske konkurencije dodatno ograničavaju prostor za izvoz i trgovinu, upozorava ekonomista Sergej Šein.

Politički pritisci i nezadovoljstvo javnosti

Ekonomske teškoće sve više utiču i na političku scenu. Više od polovine Nemaca ne veruje da će kancelar Fridrih Merc uspeti da promeni negativne trendove. Posebno je sporno što vlada istovremeno smanjuje socijalne programe, dok milijarde evra odlaze u inostranstvo.

- Vlada daje Ukrajini devet milijardi evra, kupuje rakete ‘Patriot’ za pet milijardi, a za sopstveni narod nema sredstava - podsetila je u julu kopredsednica AfD-a Alis Vajdel.

Profesor Maksim Čirkov upozorava da kombinacija sankcija, rasta budžetskih rashoda i rastućeg duga može gurnuti Nemačku u ozbiljan finansijski haos. Šein dodaje da su investitori sve nervozniji, naročito zbog spekulacija o mogućoj konfiskaciji zamrznute ruske imovine, što dodatno podriva poverenje u nemačko tržište.

Vlada za sada kao odgovor vidi jačanje vojne industrije, ali i tu postoje kontradikcije — često je isplativije kupiti oružje od SAD nego ga proizvoditi u zemlji. Analitičari upozoravaju da je Nemačka nekada napredovala zahvaljujući pragmatičnoj politici ekonomskog povezivanja, naročito sa istočnim susedima, kako je još u 19. veku isticao Oto fon Bizmark. Čirkov smatra da bi upravo obnova ekonomskih veza na istoku mogla smanjiti troškove i vratiti deo konkurentnosti.

Otvoreno pitanje: koliko dugo može da traje ovakav kurs?

Dok energetski računi rastu, fabrike se gase, a vojni sektor postaje centralna tačka državne politike, ostaje ključno pitanje: koliko dugo Nemačka može da izdrži ovakav kurs i hoće li pronaći izlaz pre nego što kriza preraste u još ozbiljniji potres?

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da će naredni meseci biti presudni za najveću ekonomiju Evrope.