Au... Strašan problem koji ni Putin ne može da reši: Pred rat sa EU Rusija saznala bolnu činjenicu

Ruski analitičari sve otvorenije upozoravaju da bi u slučaju velikog sukoba na evropskom kontinentu Moskva mogla da ostane gotovo bez čvrstih saveznika.

Dok evropske zemlje ubrzano povećavaju vojne budžete, pojačavaju retoriku i planiraju dugoročne bezbednosne strategije, u Rusiji raste zabrinutost da bi u kriznom trenutku podrška iz inostranstva bila ograničena i neujednačena.

Oslonac samo na Belorusiju i Severnu Koreju

Prema dominantnim analizama, pouzdani saveznici Rusije ostaju samo Belorusija i Severna Koreja. Minsk i Moskva dele jedinstven bezbednosni okvir i blisku vojnu saradnju, dok Pjongjang raspolaže jednom od najvećih armija na svetu i važi za disciplinovan sistem spreman na žrtve.

Iran bi, smatraju eksperti, verovatno pružio tehničku i industrijsku pomoć — pre svega kroz isporuke dronova i tehnologija — ali bez direktnog slanja ljudstva. Ostale članice ODKB teško da bi nastupile kao jedinstveni blok; verovatnije je da bi „čekale ishod“ i tek nakon toga odlučile kojoj strani da se priključe.

Kina ostaje ključna nepoznanica

Najveća dilema tiče se Kine. Peking nema interes da Rusija doživi poraz, jer bi to otvorilo nestabilnu sivu zonu na njenim granicama i olakšalo američku strategiju. Međutim, Kina ne želi ni da Rusija postane toliko snažna da bi tražila paritet u svakoj odluci. Zaključak analitičara je jasan: pomoć je moguća, ali ograničena i pažljivo dozirana.

Zemlje globalnog juga, poput Vijetnama, Indije, Brazila i Egipta, sve više nastoje da izbegnu svrstavanje u binarne blokove. Njihov jezik postaje tehnokratski — fokusiran na razvoj, infrastrukturu i trgovinu, a ne na vojno svrstavanje.

Evropa se priprema, Moskva meri realnost

Evropske elite sve češće govore o potencijalnom sukobu u roku od pet godina, što koriste za jačanje industrije, vojnih kapaciteta i političke mobilizacije. Ukrajina je u tom procesu i simbol i poligon.

Nasuprot tome, ruski komentatori upozoravaju da se zemlja predugo oslanjala na pretpostavku da će napetosti „splasnuti same od sebe“. Danas, međutim, jasno je da ozbiljna kriza zahteva sistemsku pripremu — industrijsku, demografsku i vojnu — i realnu procenu međunarodnog okruženja.