Cunami u Francuskoj: Tri katastrofalne opcije na stolu! Sledeći predsednik iz desnice?!

Nakon što je prihvatio ostavku premijera Sebastijana Lekornua, francuski predsednik Emanuel Makron se sada suočava sa tri neprijatne opcije.

Prvo, mogao bi da imenuje novog premijera. Ličnost iz njegovog tabora deluje malo verovatno, a Makron nije bio voljan da imenuje levičara, jer žele da razvodne njegovu teško izborenu penzionu reformu. Levičarski orijentisana ličnost bi takođe iritirala francuske desničare, koji žele veći naglasak na zakon i red, imigraciju i štednju.

Makron bi mogao da raspusti parlament i raspiše nove parlamentarne (zakonodavne) izbore, potez za koji je rekao da nije spreman da ga učini i koji bi potencijalno mogao dovesti do krajnje desničarske vlade Nacionalnog okupljanja (RN) ako bi osvojila većinu.

Njegova treća opcija – koju je više puta odbacio – jeste da podnese ostavku. Nije jasno ko bi mogao da pobedi na predsedničkim izborima, ali ankete pokazuju da RN ima dobre šanse za pobedu.

2022: Makron je izgubio kontrolu nad parlamentom

Politička situacija u Francuskoj je krhka od 2022. godine kada je Makron izgubio većinu u parlamentu.

Njegovi problemi su se pogoršali kada je prošle godine neočekivano raspisao prevremene parlamentarne izbore, što je dovelo do neodređenog parlamenta podeljenog između tri različita ideološka bloka: njegovog centralno-desničarskog saveza, levice i krajnje desničarskog Republikanskog fronta.

Pritisak na budžet produbljuje krizu

U normalnim okolnostima, Makronova manjinska vlada bi verovatno mogla da se snađe.

Ali dva ključna faktora su komplikovala stvari.

Prvi je budžetska kriza u Francuskoj, gde je zemlja pod sve većim pritiskom da sredi svoju javnu potrošnju. Francuska ima najveći deficit u evrozoni, a Makron je zadužio niz premijera da usvoje smanjene budžete.

Mišel Barnije je bio prvi koji je pokušao, ali ga je parlament prošlog decembra svrgnuo zbog predloženih smanjenja budžeta za 2025. Njegov naslednik Fransoa Bajru uspeo je da usvoji zakon za 2025. godinu, ali je prošlog meseca smenjen zbog svojih predloga za budžet za 2026. godinu.

Lekorni, Makronov lojalista, imenovan je posle Bajrua, ali je trajao manje od mesec dana jer su politički rivali odlučno odbacili njegova imenovanja u kabinet.

Predsednička trka dovodi do novih zapleta

Drugi ključni faktor koji doprinosi političkoj nestabilnosti Francuske je trka za naslednika Makrona. Predsednik se ne može ponovo kandidovati 2027. godine, a političke stranke pokušavaju da utvrde svoj ideološki položaj pre glasanja.

To je učinilo gotovo nemogućim pronalaženje zajedničkog jezika u parlamentu, ostavljajući Makronove premijere na milost i nemilost surovih zakonodavaca koji nisu raspoloženi za kompromis.

Nije iznenađujuće, dakle, da je Makron već promenio pet premijera od 2022. godine.