Druga godišnjica stravičnog rata u Gazi: Najkrvaviji arapsko-izraelski sukob u istoriji

Pre dve godine, 7. oktobra 2023. napadima unutar Izraela iz pojasa Gaze, započeo je rat Hamasa i Izraela

To je rat sa najvećim brojem žrtava u istoriji arapsko-izraelskih sukoba uopšte.

Sa početkom oktobra 2025. po palestinskim izvorima, njihovih žrtava je ukupno bilo 67.000, u čemu nesumnjivo ima propagandnog preterivanja. 

Imena oko 34.000 su objavljena. Veći deo objekata u Pojasu Gaze je razoren a celokupna populacija je raseljena, oko 2,3 miliona lica.

Stradanje civila od samog početka

Rat je započeo u zoru 7. oktobra 2023. napadom ekstremista Hamasa, Narodnog fronta za oslobođenje Palestine, Islamskog džihada, iz pojasa Gaze unutar Izraela, koji je brutalnošću zaprepastio. Napad se dogodio o godišnjici Jom Kipur rata 1973. kada pada važan jevrejski verski praznik. Počev od 6.30 tog jutra, na Izrael je ispaljeno, po tvrdnjma Hamasa 5.000 projektila. Po izraelskim izvorima bilo ih je oko 3.000. Ciljani su najviše prostori oko pojasa Gaze, kao Aškelon severno od Gaze, ali i drugi kao Gadera zapadno od Jerusalima, Hercilija severno od Tel Aviva, sam Tel Aviv. 

Foto: Tanjug/AP

U terorističkim napadima ektremista Hamasa, pripadnika Brigade Al Kasam, unutar Izraela, ubijeno je tada 1.195 lica, od čega 815 civila, Izraelaca i nešto stranaca, a oteta je 251 osoba i odvedena unutar pojasa Gaze.

Bio je to najrazorniji teroristički napad na izraelske civile u istoriji arapsko-izraleskog sukoba. Napad se dogodio kopnenim putem, sa mora, iz vazduha. Oko 3.000 palestinskih terorista prodrlo je u Izrael, moticiklima, automobilima i drugim vozilima. Sa mora, korišćeni su gliseri, na Zikim je izvršen amfibijski napad. Iz vazduha su korišćeni dronovi, paraglajderi. Te večeri na Izrael je ispaljeno još oko 150 projektila.

Ubijeni su civili u obližnjim poljoprivrednim zajednicama, kibucima, kuće zapaljene, oteti brojni civili kao taoci. Bilo je iživljavanja, sakaćenja, masakriranja, otimana su i deca.  Prilikom napada na Netiv HaAsara, mošavu, poljoprivrednu kooperativu smeštenu severno od pojasa Gaze, ubijene su 22 osobe. U napadu na kibuc Beeri, istočno od Gaze, 132 osobe su ubijene, od čega 101 civil, a brojni su nestali. Tokom napada na Nir Oz, južno od Beere, oteta je ili ubijena približno četvrtina od 400 stanovnika tog kibuca.

Tokom upada terorista Al Kasema, borbene grupe Hamasa, na muzički festival Supernova održavan na otvorenom u blizini Reima, ujutro tog 7. oktobra, ubijeno je 364 lica, od čega 17 pripadnika snaga bezbednosti, a 40 osoba je oteto. 

Foto: Tanjug/AP

Izraelske snage reagovale su ubrzo nakon napada, prvo dejstvima iz vazduha, oko sat nakon početka borbi a zatim je pokrenuta operacija nazvana "Gvozdeni mačevi" u pojasu Gaze. 
Mobilisane su desetine hiljada rezervista, proglašeno je vanredno stanje na prostoru 80 kilometara oko Gaze. Izraelska elektroprivreda, izvor za oko 80 odsto elektične energije unutar Pojasa Gaze, prekinula je snabdevanje.

Već 9. oktoba IDF saopštava da je pogođeno 426 meta Hamasa. Istog dana najavljena je potpuna blokada Pojasa. Joav Galant, ministar odbrane Izraela, izjavljuje tada "Mi se borimo protiv ljudskih životinja i postupamo u skladu s tim" što je izazvalo opšte zgražavanje. 
Izraelske snage su 13. oktobra pozvale na evakuaciju civila iz grada Gaze, uz rok od 24 sata i tvrdnje da Hamas sprečava izvlačenje civila koristeći ih kao "živi štit". Prilikom bombardovanja prostora južne Gaze, 17. oktobra, po palestinskim izvorima, poginulo je više od 70 lica, uključujući kompletne porodice.

Foto: Tanjug/AP

Ostao je sporan uzrok eksplozije u bolnici Al Ahli. Pod pritiskom Vašingtona, od 19. oktobra je dozvoljeno dopremanje humanitarne pomoći.

Kopneni napad više od 100.000 izraelskih vojnika započeo je 27. oktobra. Prema palestinskim izvorima gađan je prostor oko bolnice Al Kuds, gde je bilo smešteno oko 14.000 civila. Sutradan, gađan je izbeglički kamp Džabalija, kada je, po saopštenju, stradalo oko 50 lica. Po izraelskim izvorima, među poginulima su bili važni zapovednici Hamasa i drugi ekstemisti, koji su koristili tamošnju mrežu podzemnih tunela. 

Primirje na 4 dana

Dana 22. novembra usaglašeno je, posredovanjem Katara, primirje na četiri dana, počev od 24.novembra. Sporazum je odredio oslobađanje 50 talaca držanih u Gazi i paralelno puštanje 150 zatočenih Palestinaca. U rukama palestinskih militanata, kao taoci, zadržano je 85 muškaraca, 13 žena, dvoje dece. Uz međusobne optužbe za kršenje primirja neprijateljstva su nastavljena 1. decembra. 

Izraelske trupe napredovale su potom do centara Kan Junisa, Džabalije i drugde. Palestinski civili evakuisali su se južnije u Rafu. Tada se događa, 7. decembra, pritvaranje 150 palestinskih muškaraca, a još desetina 10. decembra. Po izraelskim izvorima bili su to militanati Hamasa koji su se predali. Tada se pojavljuju snimci muškaraca skinutih do donjeg veša, koji su obišli svet. 

Prvog dana 2024. izraelske snage su se povukle iz severne Gaze. Najtragičniji dan za izraelske formacije bio je 22. januar 2024. kada su poginula 24 vojnika prilikom urušavanja jedne zgrade. 
Dana 12. februara izraelske trupe započinju sistematsko bombardovanje Rafe. Krajem meseca, 29. februara, preko stotinu Palestinaca je ubijeno, a navodno 750 ranjeno u redu za hranu, juzozapadno od Gaze. 

Foto: Tanjug/AP

Izrael je 1. aprila bombardovao ciljeve u i oko Damaska, uključujući iransku ambasadu, a Iran je zatim pokrenuo seriju vazdušnih napada na Izrael. Do 15. maja, prema procenama, približno 600.000 lica pobeglo je iz Rafe. Nakon toga, Međunarodni sud pravde, 24. maja, presuđuje da Izrael mora zaustaviti ofanzivu u Rafi. 

Posle naredbe evakuacije Kan Junisa, do avgusta 2024. godine, čak 84 odsto Pojasa Gaze bilo je prostor na kojem je naređeno povlačenje civila. Joev Galant je 10. septembra izjavio da je Hamasovo oružano krilo uglavnom razoreno, ali da nadalje učestvuje u pobuni u Gazi. Najavljeno je preusmeravanje težišta izraelskih aktivnosti na sever protiv Hezbolaha koji je iz Libana već 8. oktobra 2023. napao Izrael. Svakodnveni okršaji prelili su se i na Golan. Tada je procenjivano da je raseljeno oko 500.000 lica u Libanu i više od 96.000 u Izraelu.

Dana 17. septembra 2024. više desetina lica je poginulo a brojni su ranjeni, širom Libana i Sirije pošto su eksplodirali pejdžeri u posedu Hezbolaha, u sklopu spektakularne tajne operacije izraelskih službi. Povređen je i iranski ambasador u Libanu Mojtaba Amani. Sutradan je istovetna operacija nastavljena širom Libana. Izrael je dva dana potom izveo vazdušne napad na Bejrut, kada je ubijen komandant Hezbolahovih operacija Ibrahim Akila i još 45 lica. Sedam dana docnije na istovetan način poginuo je lider Hezbolaha Hasan Nasralah. 

Foto: Tanjug/AP

Izraelske snage 8. oktobra 2024. započele su opkoljavanje kampa Džabalija. Navodno su do kraja novembra u napadima na Džabaliju stradale stotine. Čelnik Političkog biroa Hamasa Jahja Sinvar poginuo je 16. oktobra. Predsednik Bajden je zatim pozvao Izrael na okončanje neprijateljstava. Prema saopštenju IDF, 10. decembra uklonjeno je 10 operativaca Hamasa umešanih u ubistvo trojice izraelskih vojnika prethodnog dana.

Dana 24. novembra Izrael je izdao novi nalag za evakuaciju sa severa Gaze. UN su 1. decembra delom obustavile pomoć, optužujući Izrael zbog nesigurnosti, napada na konvoje, kao 12. decembra, koji su inače neretko su bili predmet pljačke samih Palestinaca.

Januara 2025. Donald Tramp je objavio zamisao da se stanovništvo Gaze raseli, pri čemu je predložio američko preuzimanje Gaze, što je naišlo na osude širom sveta.    
Novo, drugo primirje, objavljeno je 15. januara 2025. posredovanjem Katara. Hamas je tada pristao na oslobađanje dela talaca, pod uslovom puštanja iz izraelskog zatočeništva Palestinaca, uključujući militante.

Pošto je stupilo na snagu 19. započeo je masovni povratak u severnu Gazu. Šest Izaelaca, talaca, oslobođeno je 22. februara. Prvog marta, kada se završavala prva faza primirja, Hamas je odbio izraelski predlog da se ono produži s ciljem oslobađanja više talaca. Povlačenje izraelske vojske iz Gaze i okončanje rata, trebalo je da usledi u februaru. Hamas  je međutim odbio tadašnji predlog SAD, pa je Netanjahu obustavio pristup pomoći u Gazu. 

U međuvremenu, 4. marta, Arapska liga najavila je investicioni plan izgradnje Gaze vredan 53 milijarde dolara, uz razoružanje. Hamas je međutim odbio predlog, naglasivši da se o njegovom naoružanju ne može pregovarati.

IDF je 18. marta pokrenuo nove napade širom Gaze, kada je, po palestinskim izvorima, stradalo oko 400 lica. U toj fazi poginuli su i pojedini prvaci Gaze, Isam el Daalis, Salah el Bardavil, Ismail Barhum, članovi Političkog biroa Hamasa, Mahmud Abu Vatf iz Ministarstva unutrašnjih poslova Gaze, Badžat Abu Sultan, šef unutrašnje bezbednosti, Abu Hamza, portparol Palestinskog islamskog džihada. Paralelno 25. marta, hiljade Palestinaca u Gazi protestovale su protiv Hamasa, koji je optužen i za zloupotrebu humanitarne pomoći i nastavljanje rata. Jahja Fati Abd el-Kader koji je predvodio Hamasov šverc oružja poginuo je 15. aprila.

Nova ofanziva Izraela objavljena je početkom maja, uz dodatne mobilizacije rezervista. Po palestinskim izvorima 143 osobe su ubijene u Gazi 15. maja, najtragičnijeg dana po okončanju primirja. Dva dana ranije pogođena je Evropska bolnica u Kan Junisu, kada je poginuo Mohamed Sinvar, lider Hamasa u Gazi. Krajem maja, formacije oružane grupe palestinske Narodne snage počinju dejstva protiv Hamasa u Gazi. 

Izaslanik SAD Stiv Vitkof predložio je tada prekid vatre, dvomesečno primirje, oslobađanje talaca, puštanje oko 1.000 zatvorenih Palestinaca. Izrael se saglasio. Hamas je zatražio izmene, i potpuno povlačenje Izraelaca iz Gaze.

Početkom avgusta 2025. godine vrh IDF najavio je okupaciju grada Gaze, što su UN, EU i pojedine zemlje osudile. Nemačka najavila obustavu izvoza onaoružanja Izraelu a Norveška investicija. 

Šest novinara Al Džazire poginulo je 10 avgusta. Ukupno, tokom rata u Gazi, do tada, poginula su 192 novinara.
Avgusta 2025. izraelski Kabinet bezbednosti ponovio je principe obustave neprijateljstava iz oktobra 2023, i to, razoružavanje Hamasa, oslobađanje svih talaca, demilitarizaciju Pojasa Gaze uz održavanje izraelske bezbednosne kontrole i uspostavu civilne vlade koja nije povezana sa Hamasom ili Palestinskom upravom. 

Netanjahuov plan iz februara 2024. nazvan "Dan posle Hamasa" naglašavo je da se očekuje da "Gazu vode Palestinci koji ne žele da unište Izrael".

Mirovni plan predsednika Trampa, u 20 tačaka, objavljen 29. septembra, predvideo je oslobađanje svih zatočenih, povlačnje IDF, kraj rata, razoružanje Hamasa, kao i obrazovanje prelazne vlade. 
Izrael je predlog prihvatio a IDF je obustavio ofanzivna dejstva, osim odbrambenih. Hamas je nekoliko dana zatim saopštio da je uglavnom saglasan, odnosno izbegao je odgovor na zahtev demiltarizacije ali se saglasio s puštanjem talaca i uvođenjem civilne uprave.

Van Gaze, na delu je izraelsko prisustvo u "zonama bezbednosti" u Libanu, Siriji, uz razmenu udara sa Hezbolahom, sa Iranom, pa i Jemenom.

IDF je 13. juna 2025. pokrenuo široke napade u Iranu, pri čemu je ubijeno više iranskih čelnika, kao komandant Islamske revolucionarne garde (IRGC) Hosein Salami, načelnik štaba general Mohamed Bageri, kao i stručnjaci za atomsko oružje Ferejdun Abasi i Mohamed Mehdi Teheranči. SAD su takođe bombardovale Iran 22. juna, kada je uništeno više atomskih postrojenja, uključujući podzemna. Ovo je, po pojedinim tumačenjima, takođe bila demonstracija moći namenjena Moskvi. 

Dejstva protiv pripadnika Hamasa trajala su sve vreme i drugde, kao na Zapadnoj obali, koju izraelci nazivaju Judeja i Samarija, ili u Kataru gde je Izrael 9. septembra 2025. ciljao središte Hamasa.

Prvih dana oktobra izraelske vlasti deportovale su stotine propalestinskih aktivista koji su se u sklopu Sumud flotile zaputili u Pojas Gaze. Kako je saopšsteno, nikakva humanitarna pomoć nije pronađena na plovilima.

Da li se nazire kraj rata?

Prvi indirektni razgovori između delegacija Izraela i Hamasa završeni su juče, 6. oktobra 2025, u Šarm el Šeiku.

Sastanak posrednika sa delegacijom Hamasa bio je pozitivan i definisao je plan i mehanizme za tekuću rundu pregovora, prenela je Al Džazira, pozivajući se na izvore.

Delegacija palestinske militantne grupe Hamas uverila je posrednike da kontinuirano bombardovanje Gaze predstavlja izazov za oslobađanje zatvorenika.
U delegaciji Hamasa bila su i dva člana koji su preživeli pokušaj atentata u Dohi - Halil Al-Haja i Zaher Džabarin.

Fokus pregovora, koji su počeli 6. oktobra popodne u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik bio je na praktičnim aranžmanima za olakšavanje razmene zatvorenika, rekli su izvori za Al-Kahera njuz.
Prema planu, Hamas bi oslobodio taoce tokom nekoliko nedelja dok bi Izrael sproveo višefazno povlačenje iz okupirane palestinske enklave.

Trenutni plan zahteva od Hamasa da oslobodi sve taoce dok Izrael oslobađa palestinske zatvorenike, povlači svoje snage iz Gaze na dogovorene linije i prema dogovorenom vremenskom okviru.
Ipak, mnogi detalji moraju tek da budu dogovoreni tokom narednih nekoliko dana kako bi plan uspeo.