Novi papa doneo šokantnu odluku: Ceo svet u neverici, Vatikan sve radikalno menja

Papa Lav XIV doneo je odluku koja radikalno menja sistem finansijskog upravljanja Vatikanom.

Ako se to smatra korisnim ili prikladnim, Sveta Stolica ubuduće nije obavezna da koristi Vatikansku banku (IOR) za crkvene finansijske operacije — sada može da angažuje „finansijske posrednike sa sedištem u drugim zemljama“.

Ukidanje centralizovane kontrole

Lav XIV je ukinuo odluke svog prethodnika koji je centralizovao investicije i upravljanje nekretninama u rukama Instituta za verska dela (IOR), poznatijeg kao Vatikanska banka. U apostolskom pismu pod nazivom Coniuncta cura, Papa je naglasio zajedničku odgovornost u donošenju finansijskih odluka, „omogućavajući svima da se udruže u dinamici međusobne saradnje“.

Na taj način, Sveta Stolica sada ima slobodu da koristi usluge spoljnih finansijskih posrednika, a ne isključivo Vatikanske banke. Posebna pažnja usmerena je na to kako će se ova odluka odraziti na poziciju direktora banke Đanfranka Mamija, čoveka od poverenja pape Franje, koga je on svojevremeno postavio na tu funkciju. Mamija je poznavao još iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Ajresa, navodi list Il Mesadžero.

Promena odnosa snaga i finansijski skandali

Stručnjaci ovu odluku vide kao jasan signal da Lav XIV „rebalansira“ centre moći unutar Vatikana i ispravlja sporne finansijske reforme koje je sproveo papa Franjo. Odluka je doneta nedugo nakon smene monsinjora Roberta Kampizija, Franjinog bliskog saradnika, iz Državnog sekretarijata i njegovog premeštanja u Pariz.

Finansijska situacija Vatikana ostaje teška. Prema pisanju lista Ekspres, deficit penzionog fonda Svete Stolice je 2022. godine iznosio oko 631 miliona evra, a izvori Rojtersa navode da je od tada taj iznos znatno porastao.

Duga istorija skandala oko IOR-a

Vatikanska banka se više puta našla u centru velikih finansijskih skandala. Još 1984. godine isplatila je 406 miliona dolara poveriocima propale italijanske banke Banco Ambrosiano, priznajući „moralnu odgovornost“. U skorije vreme Vatikan je izgubio 140 miliona evra na neuspešnoj kupovini i prodaji luksuzne nekretnine u Londonu, što je dovelo do suđenja kardinalu Anđelu Bečuu, optuženom za korupciju. U decembru 2023. godine osuđen je na pet godina zatvora.

Vatikanska investicija u zgradu na adresi 60 Sloane Avenue u londonskom Čelsiju započela je 2014. godine, a 2018. Vatikan je preuzeo punu kontrolu nad objektom. Kupovina je obavljena preko kompanije Gutt SA registrovane u Luksemburgu. Državni sekretar Pjetro Parolin, jedan od glavnih kandidata za budućeg papu, odobrio je isplatu sredstava. Kasnije je priznao da je investicija bila „loša“. Godine 2022. zgrada je prodata za 180 miliona funti, dok je prvobitna kupovna cena iznosila 275 miliona funti.

Novi kurs vatikanske finansijske politike

Odluka Lava XIV u suštini predstavlja demontažu sistema finansijskog centralizma koji je uspostavio papa Franjo i otvara prostor za nove modele upravljanja vatikanskim sredstvima. Ostaje da se vidi kako će ove promene uticati na ulogu Vatikanske banke i raspodelu moći unutar Rimske kurije.