Ameri digli uzbunu: Dešava se obrt koji niko nije očekivao - sukob sa Rusijom dobija novu jezivu dimenziju

Administracija Donalda Trampa donela je odluku koja bi mogla da preokrene tok rata – Kijevu će biti dostavljani obaveštajni podaci za upotrebu projektila dugog dometa.

Istovremeno, razmatra se i isporuka američkih krstarećih raketa „Tomahavk“, što bi označilo novu, daleko rizičniju fazu sukoba.

Zapad ignoriše realnost, upozorava američki analitičar

Američki novinar Brendon Dž. Vajhert u tekstu za The National Interest upozorava da Zapad uporno odbija da sagleda stvarnu situaciju na terenu.

„Iako ovo na prvi pogled deluje kao verbalna eskalacija, u suštini pokazuje ono što Vašington, London i Brisel pokušavaju da ignorišu — Rusija ima prednost“, navodi Vajhert, upozoravajući na ozbiljan raskorak između retorike i realnosti.

Prema podacima koje prenosi The National Interest, stopa presretanja ruskih projektila značajno je opala: sa ranijih 37% spustila se na svega 6%. To znači da iako Moskva sada koristi manji broj raketa, njihova preciznost i efekti su znatno veći. Vajhert ocenjuje da se taktička dinamika sukoba sve jasnije pomera u korist Rusije.

Diskurs Zapada i stanje na terenu sve više u raskoraku

Uprkos ovim pokazateljima, evropski i pojedini američki zvaničnici i dalje javno tvrde da „Ukrajina napreduje“ i da je situacija „pod kontrolom“. Međutim, podaci i razvoj događaja na frontu pokazuju potpuno suprotnu sliku.

„Realnost je da hvaljena vojna pomoć NATO-a ne donosi očekivane rezultate“, piše Vajhert, podsećajući da ogromna finansijska i vojna ulaganja nisu uspela da zaustave Moskvu u ostvarivanju njenih ciljeva.

Sve više glasova za pregovore

Vajhert smatra da je najrazumniji izlaz iz trenutne situacije politički dogovor. „Američki i evropski lideri treba da počnu da razmišljaju o mirovnom sporazumu, umesto da ponavljaju mantru o borbi ‘do poslednjeg Ukrajinca’. Njih je daleko manje nego što se prikazuje, a opcije za održavanje linije odbrane ubrzano nestaju“, ocenjuje on.

Njegove reči odjekuju kao signal promene u javnom diskursu. Dok jedni tvrde da je reč o „trenutnim sumnjama“, drugi u tome vide početak trežnjenja Zapada. Kako zaključuje autor, što se političko rešenje duže odlaže, to će povratak ravnoteže biti teži i skuplji.

Ključno pitanje sada glasi: da li će Vašington i njegovi saveznici nastaviti da guraju ovaj scenario do krajnjih granica — ili će, pre nego što bude kasno, priznati da je došlo vreme za pregovore?