(VIDEO) Tramp hitno raspoređuje vojsku, rat besni ulicama SAD: Počelo je ono čega su se svi pribojavali

Oko 200 pripadnika Nacionalne garde iz Teksasa stiglo je u Ilinois, potvrdio je neimenovani predstavnik Pentagona.

Ovaj potez deo je plana administracije Donalda Trampa da rasporedi vojne snage u Čikagu, što je izazvalo oštre reakcije lokalnih demokratskih zvaničnika.

Predsednik SAD Donald Tramp već je poslao vojsku na ulice Los Anđelesa i Vašingtona, a naredio je i prekomandu jedinica u Memfis, Čikago i Portlend. Zapretio je da će upotrebiti vanredna predsednička ovlašćenja ako sudovi pokušaju da blokiraju njegovo naređenje.

Oštar odgovor Ilinoisa

Prema navodima Pentagona, jedinice iz Teksasa poslate su kako bi štitile „savezne funkcije, osoblje i imovinu“. Gardisti su mobilisani na period od 60 dana i primećeni su u utorak u vojnom objektu u Elvudu, jugozapadno od Čikaga.

Guverner Ilinoisa, demokrata Džej Bi Pritsker, oštro je osudio Trampovu odluku, poručivši da bi trupe „trebalo da ostanu podalje od Ilinoisa“ i da bi svako raspoređivanje protivno volji lokalnih vlasti predstavljalo „invaziju“.

Sudske bitke i političke optužbe

Tokom vikenda Tramp je odobrio slanje dodatnih 700 pripadnika Nacionalne garde u Čikago, što je izazvalo tužbu državnih zvaničnika Ilinoisa koji ga optužuju da koristi vojsku kako bi „kaznio svoje političke protivnike“.

- Narod Sjedinjenih Država, bez obzira na to gde živi, ne bi trebalo da živi pod pretnjom okupacije sopstvene vojske, naročito ne samo zato što je rukovodstvo njihovog grada ili države izgubilo naklonost predsednika - izjavila je glavna državna tužiteljka Ilinoisa i pravna zastupnica Čikaga.

Savezna sutkinja Ejpril Peri, koju je imenovao bivši predsednik Džo Bajden, odbila je da izda hitnu privremenu zabranu i zakazala glavno ročište za četvrtak.

U međuvremenu, ministarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem stala je u odbranu plana, nazvavši Čikago — treći najveći grad u SAD — „zonom borbenih dejstava“.

Paralele sa Portlendom

Slične mere već su sprovedene i u Portlendu, gde je povećano prisustvo saveznih agenata u okviru Trampove kampanje masovnih deportacija. To je izazvalo proteste ispred centara za obradu imigracionih zahteva.

Tramp tvrdi da je Portlend „opustošen ratom“ i pogođen talasom nasilnog kriminala. Međutim, federalna sutkinja Karin Immergut je u subotu privremeno blokirala raspoređivanje trupa u državi Oregon, navodeći da „odlučnost predsednika nema nikakve veze sa činjenicama“. Sud je zaključio da protesti u Portlendu nisu predstavljali opasnost od pobune i da su lokalne policijske snage bile dovoljne da se nose sa situacijom.

Tramp razmatra primenu Zakona o pobuni

Nakon te odluke Tramp je javno izjavio da razmatra mogućnost primene Zakona o pobuni, koji predsedniku omogućava da rasporedi vojsku unutar granica SAD radi suzbijanja unutrašnjih nemira.

- Imamo Zakon o pobuni s razlogom - rekao je Tramp, dodajući da bi ga primenio ako bi „ljudi počeli da budu ubijani, a sudovi, guverneri ili gradonačelnici nas sprečavali da delujemo“.