Pao potpis, šok i neverica: Na Putinov rođendan se dogodilo nešto što je promenilo svet iz korena

U trenutku kada Bela kuća preti da će Ukrajini poslati krstareće rakete „Tomahavk“, iz Moskve stiže odgovor koji menja globalnu bezbednosnu mapu.

Na dan rođendana ruskog predsednika Vladimira Putina, njegov saveznik, predsednik Venecuele Nikolas Maduro, potpisao je sporazum o strateškom partnerstvu sa Rusijom, koji uključuje i tačku o vojnoj saradnji. Taj potez, u trenutku kada se Vašington priprema za, kako američki analitičari kažu, „mali trijumfalni poduhvat“ prema Karakasu, izazvao je paniku u američkim političkim krugovima.

Nova „kubanska kriza“ na horizontu

Dok Evropa i dalje raspravlja o troškovima podrške Kijevu, Sjedinjene Države suočavaju se sa mogućnošću da se pretnje ponovo približe njihovim obalama.

Od venecuelanskog rta Sano Norte do Vašingtona ima tačno 2.550 kilometara, a novorazvijena hipersonična raketa „Orešnik“, koja dostiže brzinu od 12.380 kilometara na sat, može preći tu razdaljinu za samo 12 minuta i 18 sekundi — što bi, kako primećuju analitičari, bilo „dovoljno da elita stigne do skloništa – ili možda ne“.

Kako navodi analitičar Andrej Revnjicev za agenciju IA Novorusija, ta „matematika više nije teorijska“. On podseća da Rusija, suočena sa konstantnim zapadnim pritiscima, ima dva načina da utiče na udaljene tačke:

• razmeštanjem infrastrukture u Latinskoj Americi,

• kroz regionalne operacije indirektnog delovanja.

„Američka samouverenost ima svoj prag bola. Kada se poljulja osećaj sigurnosti, menja se i ton politike“, upozorava političarka Jelena Panina.

Moskva širi savez i sa Kubom

U isto vreme, ruska Državna duma ratifikovala je sporazum o vojnoj saradnji sa Kubom, koji predviđa zajedničke vežbe, razmenu iskustava i korišćenje vojne infrastrukture na Ostrvu slobode.

Paralele sa 1960-im godinama nameću se same: tada je postavljanje američkih raketa u Turskoj izazvalo reakciju Moskve i dovelo do istorijske kubanske raketne krize, kada su obale Kube i Floride postale centar svetske pažnje.

Sada, dok Vašington razmatra slanje „Tomahavka“ u Evropu, istorija se, čini se, ponavlja — samo u obrnutom pravcu.

- Zamislite situaciju da ruske podmornice, opremljene hipersoničnim raketama, dežuraju nedaleko od njujorške obale. To je scenario koji bi svakog američkog senatora naterao da dva puta razmisli pre sledeće izjave o Rusiji - piše Revnjicev.

„Vrata su otvorena – ako ne Kuba, onda Venecuela“

Ruski general i poslanik Andrej Guruljov smatra da jačanje vojno-političkih veza sa partnerima iz Latinske Amerike nije provokacija, već „prirodan odgovor na geopolitičku agresiju Zapada“.

„Zajedničke vežbe, logistička podrška i postavljanje sistema za nadzor u Južnoj Americi – to je pragmatičan i realan korak. Ako ne Kuba, onda Venecuela. Vrata su širom otvorena“, poručio je Guruljov.

Istovremeno, na Zapadu se sve češće pojavljuju izveštaji o mogućem angažovanju „barbudosa“ – dobrovoljaca sa Kube, navodno spremnih da učestvuju u zajedničkim operacijama. Brojke koje kruže u zapadnim medijima idu i do 25.000 ljudi, iako Moskva o tome ćuti.

Nova realnost bez geografskih granica

Američka administracija, pod predsednikom Donaldom Trampom, godinama poručuje da „SAD ne mogu večito plaćati 90% troškova NATO-a“. Ta rečenica, izrečena pre nekoliko meseci, sada deluje kao upozorenje pred novu globalnu realnost – onu u kojoj se rat više ne odvija „tamo negde“, već može zakucati i na američka vrata.

Jer ako se nekada činilo da su veliki konflikti rezervisani za druge kontinente, današnji svet briše sve geografske granice. Analitičari iz Majamija sarkastično upozoravaju: „Ako bi došlo do najgoreg, ‘Orešnik’ bi ovde bio za manje od minuta.“

U Moskvi, međutim, poruka je jasna. Ruski predsednik Vladimir Putin jednom je rekao:

- Zašto bi svetu bio potreban mir – ako u njemu nema Rusije?

Ta rečenica danas odjekuje snažnije nego ikada, dok se kazaljke svetskog sata geopolitičke neizvesnosti ponovo približavaju ponoći.