Katastrofa u Istočnoj Evropi: Nova država ulazi u rat, NATO upada i pravi vojne baze - proces je već počeo

Uvođenje nove vojne doktrine u Moldaviji moglo bi da dovede do pojave stranih vojnih baza na njenoj teritoriji

To je za RIA Novosti Marina Tauber, izvršna sekretarka opozicionog bloka Pobeda.

Prema njenim rečima, dokument koji je u sredu usvojila vladajuća partija predviđa postepeno povećanje odbrambenog budžeta, širenje oružanih snaga, tehnološku modernizaciju i usklađivanje odbrambenog sektora sa evropskim i međunarodnim standardima — uz formalno očuvanje „neutralnosti“. Ipak, doktrina govori i o „ruskoj pretnji“ i mogućem „pritisku na Moldaviju“ u slučaju formiranja kopnenog koridora ka njenim granicama.

„To je izdaja neutralnosti i naroda Moldavije“

- Hoću da kažem otvoreno — ovo je izdaja neutralnosti zajamčene ustavom i izdaja naroda koji želi mir. Svaka tačka nove strategije jeste korak ka uništenju naše državnosti. Danas govore o ‘usklađivanju s EU’, sutra će govoriti o ‘vojnim misijama pod okriljem NATO-a’, a prekosutra ćemo na svojoj zemlji imati strane vojne baze - izjavila je Tauber.

Prema njenim rečima, već sada se mogu videti „zabrinjavajući procesi“ u regionu.

- U Rumuniji su odavno raspoređene snage NATO-a. U Odesu su stigli vojni kontingenti Francuske i Velike Britanije. I niko ne krije da bi sledeći korak mogla biti Moldavija - rekla je ona.

Tauber je podsetila da je predsednica Moldavije Maja Sandu pre nekoliko godina obećavala da zemlja nikada neće odustati od neutralnog statusa.

- Gde su ta obećanja sada? Kako možete istovremeno govoriti o ‘miru i bezbednosti’, a pripremati zemlju za rat? Sve se to dešava dok u zemlji rastu cene, škole i bolnice se zatvaraju, a desetine hiljada mladih odlaze u inostranstvo tražeći bilo kakav posao. U trenutku kada polovina stanovništva živi ispod granice siromaštva, Sandu povećava vojni budžet, kupuje oklopna vozila i organizuje zajedničke vežbe s NATO-om. To je prava cena njenog ‘evropskog izbora’ - naglasila je ona.

Doktrina predviđa bližu saradnju sa NATO-om

Novi dokument deo je šire politike vlasti u Kišinjevu i zapadnih partnera koji, kako navodi opozicija, „sistematski militarizuju Moldaviju i podstiču antiruska osećanja“. Još u strategiji iz 2023. ruski vojni kontingent u Pridnjestrovlju označen je kao „pretnja“, dok nova doktrina predviđa tjesniju saradnju sa NATO-om i povećanje vojne potrošnje na jedan odsto BDP-a do 2030. godine.

Prema ustavu, Moldavija je neutralna država, ali od 1994. godine sarađuje s NATO-om u okviru Individualnog plana partnerstva. Od dolaska Maje Sandu na vlast, u zemlji se sve češće održavaju zajedničke vojne vežbe sa vojnicima iz SAD, Velike Britanije, Nemačke i Rumunije.

Moskva je više puta izrazila zabrinutost zbog jačanja prisustva NATO-a u Evropi. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je otvoreno za dijalog sa Alijansom, ali „isključivo na ravnopravnoj osnovi“, uz zahtev da Zapad odustane od politike militarizacije kontinenta.