Brisel predstavio odbrambeni plan, jasno je šta se sprema

Evropska komisija je danas usvojila svoju Mapu puta za odbrambenu spremnost kako bi pripremila blok da "verodostojno odvraća svoje protivnike i odgovori na svaku agresiju" do 2030. godine.

Dokument od 16 stranica nadovezuje se na višemesečne razgovore između Komisije i država članica o tome kako osigurati da je blok spreman da se brani do kraja decenije, kada su neke obaveštajne agencije upozorile da bi Rusija mogla da napadne i drugu zemlju.

Jedina novina mape puta je to što ona postavlja jasne vremenske rokove za ciljeve identifikovane u prethodnim dokumentima, uključujući prioritetna područja kapaciteta i četiri panevropska vodeća projekta za koje Komisija smatra da ih je potrebno hitno finansirati.

To uključuje Inicijativu za odbranu od dronova, čiji je ključni stub takozvani zid od dronova, sada preimenovan u Inicijativu za odbranu od dronova, kao i Evropski vazdušni štit i Evropski svemirski štit.

Zid od dronova trebalo bi da bude potpuno funkcionalan do kraja 2027. godine.

Dokument ne pruža nikakve nove opcije finansiranja koje bi države članice mogle da iskoriste, niti nudi bilo kakav uvid u to šta će ovaj zid ili drugi vodeći projekti podrazumevati ili koliko bi mogli da koštaju, navodi Jutonjuz.

Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus insistirao je da "ono što stvaramo mapom puta, rekao bih, jeste evropska samodovoljnost u odbrani".

- Samodovoljnost znači naš kapacitet da proizvedemo dovoljno, naš sopstveni kapacitet da modernizujemo odbrambenu proizvodnju i naš kapacitet da finansiramo evropsku proizvodnju i rast evropske odbrambene industrije - rekao je Kubilijus, napominjući da "samodovoljnost u odbrani znači nezavisnost".

Dronovi

Na pitanje da li se EU možda previše koncentriše na neposredne pretnje i ne uspeva da identifikuje pretnje sa kojima bi se mogla suočiti u budućnosti, Kubilijus je priznao da je EU sporo delovala.

- Dronovi u Ukrajini su se pojavili 2023. godine u ogromnom broju, ali iz različitih razloga nismo se pripremali. Ono što treba da vidimo kao neku vrstu izazova za nas jeste kako treba da budemo mnogo agilniji u pripremi za ono što nazivamo, znate, ratovima sutrašnjice - upozorio je on.

Skoro 80 odsto vojne opreme koju zemlje članice EU nabavljaju dolazi izvan bloka, većinom iz SAD, navodi se u izveštaju bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija.

Cilj plana jeste da podstakne države članice da zajednički nabavljaju u nastojanju da smanje troškove i ubrzaju isporuke, smanje nedostatke kapaciteta i osiguraju da države članice kupuju evropsko.

Ali, kako je naglasio jedan zvaničnik Komisije koji je govorio pod uslovom anonimnosti, "ne radi se o stvaranju operativnih struktura, to je na NATO".

Na pitanje da li ovo potencijalno stvara problem upravljanja za četiri države članice EU koje nisu deo vojnog saveza i koje bi mogle da doprinesu delom novca svojih poreskih obveznika ovim vodećim projektima, zvaničnik je rekao da "ukoliko dođe do krize, ukoliko izbije rat, onda će NATO operativno to rešiti, zajedno sa odgovarajućim aranžmanima sa državama članicama koje nisu članice NATO".

Reakcija na kršenja vazdušnog prostora u Poljskoj, Danskoj, Estoniji i Rumuniji prošlog meseca takođe je otkrila neke neefikasnosti u načinu na koji alijansa funkcioniše, posebno u vezi sa korišćenjem nacionalnih upozorenja koja mogu usporiti sposobnost delovanja u vremenima krize.

Lideri EU će se sastati 23. oktobra kako bi razgovarali i podržali ciljeve koje je postavila Komisija.

U nacrtu zaključaka koje je video Euronews, lideri će ukazati na to da posebnu pažnju treba posvetiti "konkretnim projektima za jačanje zajedničkih napora zemalja članica u unapređenju njihovih kapaciteta za borbu protiv dronova i protivvazdušnu odbranu" i pozvati na ubrzanje razvoja svemirskih sredstava.