(FOTO) Fotografije koje su šokirale čitav svet: Šta ovo Putin radi - sa novim saveznikom smera nešto krupno

Dolazak aktuelnog sirijskog predsednika Ahmeda al Šare u Moskvu izazvao je veliko iznenađenje među analitičarima koji prate zbivanja na Bliskom istoku.

Još donedavno, Šara je bio poznat kao vođa oružane grupe Hajat Tahrir el-Šam, koja se u Siriji borila protiv ruskih jedinica.

Danas – predsednik države, primljen u Kremlju s punim državničkim počastima. Kako je došlo do takvog obrta, pitanje je koje se sada postavlja i u Moskvi i u regionu.

Od američke poternice do „partnera“ Kremlja

Ahmed al Šara je do pre samo nekoliko meseci imao američku poternicu nad glavom. Sjedinjene Države su nudile 10 miliona dolara nagrade za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. Međutim, Vašington je iznenada promenio ton: sankcije prema Siriji su ukinute, a nekadašnji neprijatelj postao je – politički sagovornik.

Prema mišljenju pojedinih analitičara, promena američkog stava zapravo je signal Moskvi: „Ako ga vi niste uspeli zadržati, sada je on naš.“

Foto: Tanjug/AP

Ipak, iza kulisa se odvijaju mnogo ozbiljnije kalkulacije.

Erdoganov uticaj i „povratak“ Moskvi

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je prema rečima Donalda Trampa imao ključnu ulogu u odlasku Bašara Asada sa vlasti, navodno je presudno uticao da Šara ponovo otvori vrata Moskvi.

Kako pišu arapski mediji, Erdogan je savetovao novog sirijskog lidera da „uravnoteži rizike“ i da iskoristi moguće koristi od saradnje sa Rusijom – od bezbednosnih garancija do ekonomskih aranžmana. I izgleda da je taj savet dao rezultate.

Tokom susreta u Kremlju, predsednik Vladimir Putin govorio je o „tradiciji prijateljskih odnosa“ između Moskve i Damaska, dok je Ahmed al Šara poručio da će „nova Sirija“ ostati pouzdan partner Rusije i da će ruske vojne baze na njenoj teritoriji biti potpuno bezbedne.

Rusija zadržala ono što joj je najvažnije

Prema izvorima agencije Rojters, sirijska delegacija u Moskvu nije stigla praznih ruku. Zatražili su da Rusija garantuje da preostale jedinice lojalne Bašaru Asadu neće biti ponovo opremljene, kao i pomoć u obnovi sirijske vojske.

Damask je, prema istim navodima, tražio i nastavak isporuke pšenice pod povoljnim uslovima, kao i ekonomsku podršku u saniranju posledica ratnih razaranja. U prevodu – Sirija traži savez koji će joj obezbediti politički i ekonomski opstanak.

Ruska strana, međutim, ne zatvara vrata. Zamenik premijera Aleksandar Novak izjavio je da su dve zemlje razgovarale o zajedničkim projektima u energetici, uključujući ulaganja u sirijsku naftnu industriju.

Foto: Tanjug/AP

Takođe, razmatra se obnova zajedničkih patrola duž južne sirijske granice prema Golanskoj visoravni – potez koji bi, prema oceni analitičara, označio povratak starim bezbednosnim aranžmanima iz vremena Bašara Asada.

Predaja bivšeg predsednika novim vlastima, međutim, nije tema – Moskva je naglasila da njegovo zadržavanje ima „isključivo humanitarni karakter“.

Kremlj ponovo igra šah na više tabli

Nije teško primetiti da Moskva i sada, kao i 2015. godine, vodi višeslojnu igru. Tada je ulazak u sirijski konflikt bio način da se suzbije američki uticaj i osigura prisustvo Rusije na južnim granicama.

Ironično, upravo u Siriji testirane su nove ruske vojne tehnologije, a iskustvo stečeno na tom ratištu kasnije se pokazalo ključnim u drugim operacijama.

Danas, sa Ahmedom al Šarom u Kremlju, mnogi zapadni mediji tvrde da je „Rusija izgubila Siriju“. Ali u Moskvi se na to gleda drugačije – tamo podsećaju da politika nikada nije matematika, već umetnost mogućeg.

I u toj umetnosti, Rusija je, makar za sada, zadržala ono što joj je najvažnije – strateško prisustvo na Bliskom istoku. Sve ostalo, pokazaće vreme.