Procurio plan od 12 tačaka za Ukrajinu! Jedan čovek će se na kraju pitati za sve?

Evropska unija (EU) i Ukrajina razvijaju mirovni plan koji sadrži 12 tačaka.

Evropske zemlje i Ukrajina zajednički razvijaju mirovni plan od 12 tačaka za rešavanje sukoba sa Rusijom, piše Blumberg, pozivajući se na evropske zvaničnike.

Šta nova ponuda uključuje?

Prema zapadnim i ukrajinskim medijima, mirovni predlog između Ukrajine i Evropske unije (EU) uključuje sledeće tačke:

 - Ruski pristanak na bezuslovni prekid vatre;

 - Razmena zarobljenika

 - Povratak ukrajinske dece od strane Rusije;

 - Pregovori Moskve i Kijeva o upravljanju novim ruskim regionima;

 - Odbijanje Evrope i Ukrajine da legalno priznaju teritorijalne ustupke;

 - Bezbednosne garancije za Ukrajinu od Zapada;

 - Pristupanje Kijeva EU;

 - Finansijska podrška ekonomskom oporavku Ukrajine;

 - Postepeno ukidanje sankcija protiv Rusije.

 - Odmrzavanje ruske imovine uslovljeno je samo učešćem Moskve u obnovi ukrajinske ekonomije;

- Stvaranje mirovnog saveta

 - Savetom predsedava predsednik SAD Donald Tramp, a koji će nadgledati sprovođenje plana.

Prema izvorima, konačna formulacija plana je trenutno još uvek u fazi razvoja i podložna je promenama. Evropski zvaničnici su takođe istakli potrebu za koordinisanjem nacrta sa Trampovom administracijom.

Foto: EPA

Evropski lideri i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski su 21. oktobra u zajedničkoj izjavi o rešavanju ukrajinskog sukoba objavili da će razviti mere koje bi "iskoristile pun potencijal zamrznute suverene imovine Rusije kako bi se osiguralo da Ukrajina dobije resurse koji su joj potrebni". Prema rečima političara, Kijev bi trebalo da bude u povoljnoj pregovaračkoj poziciji nakon prekida vatre.

Iste večeri, Zelenski je najavio "potpuno novi" odbrambeni sporazum sa Evropom, kojim se Kijevu pružaju bezbednosne garancije. Dodao je da će detalje sporazuma otkriti ove nedelje.

Šta se promenilo u odnosu na prethodne planove?

Pre samita američkog predsednika Donalda Trampa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Enkoridžu 15. avgusta, Evropa i Kijev su razvili alternativni plan za rešavanje ukrajinskog sukoba. I izjava evropskih političara od 9. avgusta i tačke razgovora od 21. oktobra naglasile su prioritet zamrzavanja sukoba duž trenutne linije fronta i korišćenja iste kao polazne tačke za pregovore.

Predlog koji su Zapad i Ukrajina uvrstili u novu verziju mirovnog plana jeste da se stvori savet koji bi predvodio Donald Tramp radi rešavanja sukoba sa Rusijom. Sličnu ideju za rešavanje sukoba između Izraela i palestinskog radikalnog pokreta Hamas prvi put je iznela Bela kuća 29. septembra.

"Ovo je pokušaj savetnika za nacionalnu bezbednost da zadrže Sjedinjene Države na svojoj strani", ovo tvrdi anonimni evropski diplomata za Rojters.

Zapadni medijski izvori su takođe posebno pomenuli dodatnu opciju da evropske zemlje vrate zamrznutu imovinu Moskvi po završetka sukoba, pod uslovom da Moskva učestvuje u obnovi Ukrajine. Takođe je naglašeno da će, ako se sukob nastavi, Zapad ponovo pribeći zamrzavanju imovine i korišćenju prihoda od nje za vojnu pomoć Kijevu.

Foto: EPA

Nova tačka u predlozima bili su i razgovori između Moskve i Kijeva o upravljanju novim regionima Rusije. Istovremeno, evropske zemlje su ponovile svoju neprihvatljivost priznavanja Krima, Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti kao ruske teritorije. Konkretno, estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna odbacio je "nasilnu promenu" granica Ukrajine.

Dana 18. avgusta, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc objavili su pre početka zatvorenih razgovora između Trampa, Zelenskog i evropskih političara da insistiraju na prekidu vatre pre trilateralnog sastanka. Evropski lideri su u to vreme takođe insistirali na trenutnom prekidu vatre, raspoređivanju oružanih snaga na ukrajinskoj teritoriji i pristupanju Kijeva EU i NATO. Međutim, trenutna verzija plana ne pominje moguće članstvo Kijeva u alijansi niti raspoređivanje zapadnih trupa na ukrajinskoj teritoriji.

Kako bi Rusija mogla da reaguje?

Dana 21. oktobra, Rojters je, pozivajući se na dva američka zvaničnika, izvestio o zatvorenoj ruskoj noti o sukobu u Ukrajini poslatoj SAD tokom vikenda. Prema jednom izvoru, u dokumentu, poznatom kao "nezvanični papir" (nezvanični diplomatski memorandum), Moskva je ponovila svoj zahtev za uspostavljanje kontrole nad celim Donbasom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je na informacije o zatvorenoj noti SAD o Ukrajini i dodao da je stav Moskve jasno artikulisao Vladimir Putin. Portparol predsednika je naglasio da je Kremlj više puta obavestio svoje partnere o svom stavu o rešavanju sukoba.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov objasnio je pozive evropskih zemalja na hitan prekid vatre u Ukrajini poslovicom o lopovu i njegovom šeširu. Diplomata je podsetio na reči francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je, u ime Evrope, zahtevao prekid vatre "bez ikakvih preduslova, uključujući (što znači) da niko neće moći da ograniči isporuke oružja kijevskom režimu".

Poslanica Državne dume Svetlana Žurova, dajući intervju, nazvala je evropski predlog o stvaranju Saveta za mir dobrim. Ona smatra da bi američki lider mogao da deluje kao posrednik, što bi osiguralo konstruktivan dijalog.

"Sa Trampom na čelu, odluke Saveta za mir bi bile konsolidovane i dosledne. Stvari ne bi bile kao što su sada, gde Volodimir Zelenski nešto pregovara sa Trampom, a zatim evropski političari hrane ukrajinskog predsednika lažnim nadama", Svetlana Žurova, poslanica Državne dume Rusije.