Protesti i hapšenja: Izbori u ovoj državi pod strogim nadzorom vojske

Obala Slonovače, najveći svetski proizvođač kakaoa, izlazi na birališta u subotu.

Pet kandidata – među njima i predsednik Asan Uatara – takmiči se za najvišu funkciju, dok je nekoliko ključnih rivala isključeno iz trke.

Obala Slonovače glasa u subotu za novog lidera, dok dugogodišnji predsednik Alasan Uatara traži četvrti mandat.

Biračka mesta su počela da se otvaraju u 8:00 časova po lokalnom vremenu (08:00 GMT), prema novinarima AFP na terenu, sa skoro devet miliona ljudi koji imaju pravo glasa. Zatvoriće se u 18:00 časova. Očekuje se da će brojanje glasova početi odmah nakon zatvaranja biračkih mesta.

Alasana Uataru, 83-godišnjeg lidera najvećeg svetskog proizvođača kakaoa, izazivaju još četiri kandidata za najvišu funkciju u Obali Slonovače. Među njima su Simon Gbagbo, bivša prva dama, i Žan-Lui Bilion, bivši ministar trgovine pod Uatarom. Svi su obećali radna mesta i nove poljoprivredne politike.

Ako Uatara pobedi, to bi produžilo njegovu vladavinu na skoro dve decenije. Uatarova stranka, pored stranke Okupljanje Hufuetista za demokratiju i mir, ili RHDP, takođe drži većinu mesta u parlamentu sa 169 od 255 mesta.

Foto: EPA/LEGNAN KOULA

Uatara je nadgledao ekonomsku obnovu Obale Slonovače od građanskog rata, postižući godišnju stopu rasta od 6%, uz procvat proizvodnje kakaoa. Međutim, 37,5% od 30 miliona stanovnika zemlje i dalje živi u siromaštvu, a mladima je potreban posao.

Uatarova investicija u javni sektor i infrastrukturu, bivšeg zamenika direktora Međunarodnog monetarnog fonda, donela je Uatari naklonost njegovim pristalicama.

Pripreme za izbore obeležili su protesti protiv isključenja glavnih kandidata koji bi mogli da ugroze Uatarove ambicije. Na konačnoj listi registrovanih kandidata nije bilo Tidžana Tijama, bivšeg rukovodioca Kredi Svisa, i Lorana Gbagboa, bivšeg kandidata koji i dalje uživa podršku velikog dela biračke baze.

Njihove pristalice su izašle na ulice, a nekoliko stotina ljudi je uhapšeno, a desetine su već zatvorene. Ovo je podsetilo na prethodne izborne krize u kojima je poginulo najmanje 3.000 ljudi 2010. i 2011. godine, a skoro 100 ljudi 2020. godine. Vlada je takođe ograničila okupljanje ljudi van pet stranaka koje su učestvovale na izborima i rasporedila više od 40.000 vojnika širom zemlje.