Čudan fenomen na Suncu zabezeknuo čovečanstvo: Šta se ovo dešava sa našom zvezdom?!

Na površini Sunca događa se spektakularan i zagonetan fenomen – „kiša“ od pregrejane plazme, poznata kao koronalna kiša.

Umesto vodenih kapi, sa Sunca padaju vreli oblaci plazme temperature od oko milion stepeni, koji prate magnetna polja i stvaraju gigantske lukove visine i do pet prečnika Zemlje, piše Sajens alert.

Ovaj fenomen ima iznenađujuće sličnosti sa kišom na Zemlji – hladnije i gušće grudvice materijala kondenzuju se u gornjim slojevima Sunčeve atmosfere (koroni) i potom „padaju“ ka površini.

Novo objašnjenje misterije stare decenijama

Poreklo solarne kiše decenijama je zbunjivalo naučnike. Iako se često javlja nakon snažnih solarnih baklji, dosadašnji modeli nisu uspevali da objasne njeno formiranje. Međutim, novo istraživanje naučnika sa Univerziteta na Havajima donosi preokret: uzrok bi mogao biti u neravnomernoj raspodeli hemijskih elemenata u Sunčevoj koroni.

„Dosadašnji modeli pretpostavljali su da je raspodela elemenata poput gvožđa, silicijuma i magnezijuma stalna u prostoru i vremenu – što očigledno nije tačno“, objašnjava Luk Benavič, student astronomije i jedan od autora studije objavljene u časopisu Astrofizički žurnal.

Simulacije potvrdile novu teoriju

U novim kompjuterskim simulacijama, istraživači su dozvolili da se količine elemenata menjaju tokom vremena. Rezultat je bio iznenađujući – koronalna kiša počela je da se kondenzuje već posle 35 minuta, dok su starim modelima bili potrebni sati ili čak dani.

„Kada dopustimo da se količina gvožđa menja u vremenu, modeli konačno daju rezultate koji se slažu s onim što zaista posmatramo na Suncu. To je uzbudljivo, jer fizički procesi odjednom postaju mnogo realniji“, rekao je Benavič.

Prema studiji, promenljiva koncentracija elemenata utiče na gubitak energije kroz zračenje. Kada dođe do naglog porasta zračenja, temperatura u koroni naglo pada, što izaziva lančanu reakciju hlađenja i na kraju – stvaranje „plazmene kiše“.

Važan korak u razumevanju Sunca

„Ovo otkriće ključno je za razumevanje kako Sunce zaista funkcioniše“, istakao je Džefri Rip, astronom i koautor studije. On dodaje da bi novi rezultati mogli promeniti dosadašnje teorije o koronalnom zagrevanju, fenomenu koji objašnjava zašto je Sunčeva korona mnogo toplija od same površine zvezde.

„Možda ćemo morati da preispitamo sve što mislimo da znamo o zagrevanju korone – pred nama je mnogo novog i uzbudljivog posla“, zaključuje Rip.