Rusi saopštili strašne vesti o Italiji: Katastrofalan razvoj situacije - sve je na ivici pucanja

Stopa siromaštva u Italiji dostigla je najviši nivo u poslednjih deset godina.

To pokazuje analiza agencije RIA Novosti zasnovana na podacima italijanskih ministarstava i državne statistike.

 

Premijerka Đorđa Meloni, koja je na čelo vlade došla u oktobru 2022. godine kao prva žena u istoriji Italije na toj funkciji, sprovela je niz socijalnih reformi koje su, prema analitičarima, značajno smanjile broj građana koji imaju pravo na državnu finansijsku pomoć.

Apsolutno i relativno siromaštvo u porastu

Podaci pokazuju da je apsolutno siromaštvo – broj građana koji žive ispod osnovne egzistencijalne granice – poraslo sa 9% u 2021. na 9,8% u 2024. godini, što predstavlja najviši nivo od 2014. godine (od kada se vodi evidencija).

Istovremeno, relativno siromaštvo, koje meri domaćinstva čiji su rashodi ispod prosečne linije siromaštva, dostiglo je 14,9% ukupne populacije, najviše od 2017. godine, kada je iznosilo 15,4%.

Niža nezaposlenost, ali i pad plata

Uprkos rastu siromaštva, nezaposlenost u Italiji beleži blagi pad. Udeo nezaposlenih smanjen je sa 4,5% u septembru 2022. na 3,5% u avgustu 2025. godine.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da je ovaj trend „varljiv“, jer je realna vrednost plata pala za 4,3% od kraja 2021. do kraja 2024. godine. To znači da, iako više ljudi formalno radi, njihova kupovna moć značajno opada.

Ukidanje socijalne pomoći izazvalo kontroverze

U 2024. godini vlada Đorđe Meloni ukinula je mesečni dodatak za siromašne koji je postojao od 2019. godine. Umesto njega, uveden je novi sistem podrške namenjen isključivo socijalno najugroženijim grupama – porodicama sa decom, osobama sa invaliditetom i građanima starijim od 60 godina.

Za ostale kategorije uveden je program ograničene pomoći, koji podrazumeva mesečnu naknadu od oko 350 evra, uz obavezu da korisnici pohađaju stručne kurseve ili aktivno traže posao.

Reforme izazvale podele u društvu

Iako vlada tvrdi da su reforme usmerene na „aktiviranje“ radno sposobnog stanovništva, opozicija i deo ekonomista ocenjuju da su ove mere dodatno pogoršale socijalne razlike i „gurnule desetine hiljada porodica u siromaštvo“.

Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko se trend nastavi, Italija mogla da se suoči sa najvećom stopom siromaštva u EU posle Grčke i Španije, dok javna podrška Meloni sve više zavisi od uspeha njenih ekonomskih reformi.