Procurile nove američke obaveštajne procene o Putinu: Službe Kongresu prvo saopštile ovo!

Prema najnovijoj proceni američkih obaveštajnih službi, ruski predsednik Vladimir Putin odlučniji je nego ikada da nastavi rat u Ukrajini i ostvari pobedu na bojnom polju.

U analizi, koja je ovog meseca predstavljena članovima Kongresa, navodi se da obaveštajne agencije ne vide nikakve znake da je Rusija spremna na kompromis, uprkos naporima američkog predsednika Donalda Trampa da posreduje u mirovnim pregovorima, piše NBC News.

Putin istrajan uprkos gubicima

Ova procena u skladu je sa stavovima američkih i zapadnih obaveštajnih službi još od početka ruske invazije u februaru 2022. godine.

Ipak, visoki američki zvaničnici sada veruju da je Vladimir Putin u svojim stavovima tvrdokorniji nego ikada. Suočen sa ogromnim gubicima vojnika i ekonomskim problemima kod kuće, Putin je, prema obaveštajnoj proceni, posvećen osvajanju ukrajinske teritorije kako bi opravdao ogromne ljudske i finansijske žrtve rata.

Foto: Rojters

 

Tramp gubi strpljenje i uvodi sankcije

Kao jasan znak rastuće frustracije, predsednik Tramp prošle nedelje otkazao je planirani sastanak s Putinom u Budimpešti i po prvi put od povratka na dužnost u januaru uveo kaznene mere protiv Moskve. Nove sankcije usmerene su na dve velike ruske naftne kompanije.

- Jednostavno sam osetio da je vreme - izjavio je Tramp novinarima, opisujući nove sankcije kao „ogromne“. Dodao je da je „dugo čekao“ da ih uvede, ali se nada da „neće dugo trajati“. -Nadamo se da će se rat rešiti - poručio je.

Bela kuća odbila je da komentariše obaveštajnu procenu, uputivši na Trampove javne izjave. „Kao što je predsednik rekao, ovo su ogromne sankcije protiv dve njihove velike naftne kompanije, za koje se nadamo da će pomoći u okončanju rata“, rekao je jedan zvaničnik.

„Jasno je rekao da je vreme da se zaustavi ubijanje i postigne dogovor o okončanju rata. Sjedinjene Države nastaviće da se zalažu za mirno rešenje sukoba, ali trajni mir zavisi od spremnosti Rusije da pregovara u dobroj veri.“

 

Od obećanja do neuspelih pregovora

Tramp je dugo obećavao da će posredovati u okončanju rata, a tokom kampanje tvrdio je da će obezbediti mir u roku od 24 sata od povratka u Belu kuću. Međutim, njegovi dosadašnji napori da ubedi Rusiju na prekid vatre i povratak za pregovarački sto nisu dali rezultate.

Njegova retorika poslednjih meseci postaje sve oštrija, a frustracija i nestrpljenje prema Putinu sve su očigledniji.

- Svaki put kad razgovaram sa Vladimirom, imamo dobre razgovore, ali oni nikuda ne vode. Jednostavno nikuda ne vode - rekao je Tramp prošle nedelje.

Foto: Reuters

 

Ukrajinci tražili Tomahavke, Tramp im ih nije dao

Ukrajinski zvaničnici, evropske vlade i pristalice Kijeva u Kongresu više puta su pozivali Trampa da izvrši pritisak na Rusiju isporukom oružja i novim sankcijama.

Tramp je ovog meseca čak javno razmatrao mogućnost slanja američkih krstarećih raketa dugog dometa Tomahavk Ukrajini, ali je odustao od te ideje nakon telefonskog razgovora s Putinom.

Uvođenje sankcija ruskim naftnim kompanijama prvi je put da je Tramp ispunio pretnje i uveo ekonomske kazne Moskvi.

Može li pritisak promeniti stav Kremlja?

Evropski diplomate, bivši američki obaveštajci i analitičari veruju da bi kombinacija novih sankcija, ukrajinskih napada dronovima na ruska energetska postrojenja i evropskih napora da se Kijev dodatno naoruža s vremenom mogla promeniti računicu Kremlja.

Ipak, put do mira i dalje je trnovit. Samit na Aljasci u avgustu, koji je Bela kuća predstavila kao obećavajući korak, nije doneo nikakav pomak.

Rat se nastavio nesmanjenom žestinom, a Rusija je istrajala na svojim tvrđim zahtevima koji bi u praksi značili razoružavanje Ukrajine, zabranu njenog ulaska u NATO i blokiranje bilo kakvih zapadnih mirovnih snaga.