Najbrutalniji rat na planeti, klanje, glad, masovna ubistva... Šta se krije iza sukoba koji je potresao svet?

Sudan se od aprila 2023. nalazi u krvavom građanskom ratu koji je izbio nakon borbe za vlast između regularne vojske i moćne paravojne grupe Snage brze podrške (RSF).

Sukob je doveo do gladi, raseljavanja miliona ljudi i optužbi za novi genocid u zapadnom Darfuru, posebno nakon što je grad El-Fašer nedavno pao u ruke RSF-a.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, više od 150.000 ljudi je izgubilo život, dok je oko 12 miliona napustilo svoje domove — što je UN označio kao najveću humanitarnu katastrofu na svetu.

Kako je počeo rat?

Koreni sukoba sežu do 2019. godine, kada je vojska svrgnula dugogodišnjeg predsednika Omara al-Bašira, koji je na vlast došao pučem još 1989. godine. Njegova smena usledila je posle masovnih protesta građana koji su zahtevali kraj njegovog tridesetogodišnjeg režima i uvođenje demokratije.

Posle Baširovog pada formirana je privremena zajednička vlada civila i vojske, ali je i ona oborena novim pučem u oktobru 2021. godine. Taj puč predvodila su dvojica generala koji su kasnije postali glavni protivnici u sadašnjem ratu:

• General Abdel Fatah al-Burhan, komandant oružanih snaga i faktički predsednik zemlje.

• General Mohamed Hamdan Dagalo, poznatiji kao Hemedti, vođa Snaga brze podrške (RSF).

Njihov sukob izbio je oko planiranog spajanja 100.000 boraca RSF-a sa regularnom vojskom i pitanja ko bi trebalo da komanduje novim jedinstvenim snagama. Iako su obojica tvrdili da žele povratak civilne vlasti, bilo je očigledno da ni jedan ni drugi nisu spremni da se odreknu moći i bogatstva.

Borbe su izbile 15. aprila 2023. godine, nakon što je vojska optužila RSF da se pregrupisava širom zemlje i time preti državnom poretku. Ko je prvi otvorio vatru ostalo je nejasno, ali su sukobi brzo eskalirali — RSF je zauzeo veći deo Kartuma, prestonice Sudana, koju je vojska povratila tek u martu 2025.

Ko su borci RSF-a?

Snage brze podrške (RSF) osnovane su 2013. godine i proizašle su iz zloglasne milicije Džandžavid, poznate po brutalnim napadima na pobunjenike u Darfuru i optužbama za genocid nad nearapskim stanovništvom tog regiona.

Od tada je general Dagalo izgradio moćnu paravojsku koja je učestvovala i u ratovima u Jemenu i Libiji. On kontroliše i nekoliko zlatnih rudnika u Sudanu, a mediji ga optužuju da zlato krijumčari u Ujedinjene Arapske Emirate.

Sudanska vojska optužuje upravo UAE da podržava RSF i da je izvodio napade dronovima na teritoriji Sudana, što vlasti u Abu Dabiju negiraju.

Takođe, vojska tvrdi da libijski komandant Khalifa Haftar pomaže RSF-u slanjem oružja i boraca.

U junu 2025. godine RSF je ostvario veliku pobedu preuzevši kontrolu nad teritorijama uz granicu s Libijom i Egiptom, a u oktobru zauzeo i grad El-Fašer, čime je faktički preuzeo skoro ceo Darfur i deo susednog Kordofana.

Nakon što je RSF formirao sopstvenu „vladu“, sve više analitičara upozorava da bi Sudan mogao ponovo da se podeli — prvi put se to dogodilo 2011. godine, kada se odvojio Južni Sudan, odnoseći većinu naftnih polja.

Šta kontroliše vojska?

Sudanska vojska sada kontroliše većinu severa i istoka zemlje. Njena ključna podrška dolazi iz Egipta, čije su bezbednosne i ekonomske sudbine usko povezane sa Sudanom zbog zajedničke granice i reke Nil.

General Burhan je premeštanjem svog štaba u Port Sudan, na obali Crvenog mora, tamo uspostavio i sedište međunarodno priznate vlade.

Međutim, grad nije bezbedan — RSF je u martu izveo razorni napad dronom na Port Sudan, u znak odmazde nakon što je izgubio kontrolu nad Kartumom i predsedničkom palatom.

- Kartum je slobodan. Završeno je - izjavio je general Burhan nakon povratka u prestonicu, slaveći vojnu pobedu, ali rat je daleko od završetka.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.