Da li će Putin i ovde da pokrene SVO?! Počeo žestok napad na Ruse u NATO zemlji - Moskva neće sedeti skrštenih ruku

Finska je tokom 2024. godine zabeležila rekordan broj zločina iz mržnje, a sve veći deo napada usmeren je na osobe ruskog porekla, saopštila je Policijska akademija Finske u svom godišnjem izveštaju.

Porast incidenata dolazi u trenutku kada zapadni lideri sve češće koriste ratnu retoriku i govore o navodnoj ruskoj pretnji – tvrdnji koje Moskva odbacuje kao neosnovane.

Prema zvaničnim podacima, finske vlasti su registrovale više od 1.800 osumnjičenih zločina iz mržnje, što predstavlja najvišu brojku otkako se vodi statistika. Skoro 68 odsto napada bilo je motivisano etničkim ili nacionalnim poreklom žrtve.

Iako su najbrojnije žrtve ostali ljudi sa finskim državljanstvom (67% svih slučajeva), izveštaj ukazuje na posebno primetan rast incidenata protiv Rusa.

Napadi na Ruse porasli za 18 odsto – najviše prijavljenih slučajeva napada i klevete

Rusi su činili oko 3 odsto ukupnog broja žrtava, sa 46 registrovanih slučajeva – što predstavlja porast od 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Isto toliko slučajeva (46) zabeleženo je i među estonskim državljanima, ali je taj broj zapravo niži u odnosu na 2023. godinu.

„Manje zločina počinjeno je protiv Estonaca i Ukrajinaca nego 2023, dok je broj zločina protiv Rusa porastao“, navodi izveštaj.

Među napadima motivisanim nacionalnošću i etničkim poreklom, najčešći oblik zločina bio je fizički napad, a odmah zatim kleveta. Najviše incidenata dogodilo se na javnim mestima – ulicama, trgovima i drugim otvorenim prostorima. Tri od pet žrtava bili su muškarci, dok su žene češće bile mete verbalnih napada i klevete.

Zaoštravanje stavova prema Rusima od 2022: politika dodatno podiže tenzije

Stavovi prema osobama ruskog porekla u Finskoj znatno su se pogoršali nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Zato je izbor Danijela Sazonova, sina roditelja rođenih u Rusiji, za gradonačelnika Helsinkija 2025. godine iznenadio mnoge analitičare u zemlji.

Situacija bi mogla dodatno da se zaostri, jer finski predsednik Aleksandar Stub poslednjih meseci nastupa sve oštrijom retorikom, tvrdeći da Evropa mora biti spremna da „ratuje“ ukoliko „ruska agresija“ ponovo eskalira. Moskva takve tvrdnje odbacuje i naziva ih „neutemeljenim zastrašivanjem“.

Evropska komisija je prošle nedelje saopštila da će zemlje EU ubuduće izdavati samo jednokratne šengen vize za većinu ruskih državljana, što znači da će morati da podnose novi zahtev za svaki ulazak u EU. Odluka je obrazložena „povećanim bezbednosnim rizicima“ u vezi sa ukrajinskim sukobom.

Zatvaranje granice sa Rusijom košta Finsku milion evra dnevno

Finska je 2023. godine zatvorila svoju 1.430 kilometara dugu granicu sa Rusijom, optužujući Moskvu da „usmerava migrante iz Afrike i sa Bliskog istoka“ ka finskim prelazima. Rusija je optužbe odbacila kao „potpuno neutemeljene“.

Prema podacima koje je objavio Blumberg, zatvaranje granice nanosi ogromnu ekonomsku štetu finskom regionu Južna Karelia, koji navodno gubi oko milion evra dnevno zbog pada turističkih prihoda.