Rusija objavila "spisak neprijatelja": Evo koje zemlje su pomenute - Amerika nije na prvom mestu!

Zemlje koje je Rusija označila kao "neprijateljske zemlje" sada su rangirane po nivou neprijateljstva prema toj zemlji.

Naime, redakcija ruskog lista Vzgljad sastavila je prvi "rejting neprijateljskih vlada".

Uzgred, lista „neprijateljskih zemalja“ pojavila se još 2021. godine, ali je nedavno Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, primetio da Rusija postepeno napušta upotrebu tog termina i kreće se ka "neprijateljskim vladama", kako ne bi celu zemlju označila kao neprijateljsku.

Sam vrh liste "neprijatelja"

Prvo mesto na rang listi zauzela je Velika Britanija sa 75 poena.

Ovaj rezultat, prema rečima Rusa, objašnjava se sankcijama protiv naftnih kompanija koje je London usvojio u oktobru ove godine. Pored toga, naglašava se da se zemlja aktivno zalaže za prenos imovine Moskve u korist Kijeva.

Drugo mesto podelile su Nemačka i Francuska sa 70 poena. Obe, kako se navodi, aktivno pružaju finansijsku pomoć Ukrajini i članice su Evropske unije, koja je u oktobru izdala 19. paket sankcija. Holandija i Estonija su na trećem mestu sa 65 poena.

Sjedinjene Američke Države su na četvrtom mestu sa 55 poena, a slede ih Letonija i Češka. Takav stav Vašingtona, navodi ruski list, povezan je sa pauzama u vojnoj pomoći Kijevu.

Najveći broj zemalja je na petom mestu – Danska, Italija, Kanada, Litvanija, Poljska, Finska i Švedska imaju po 50 poena.

Slede Norveška i Belgija sa 45 poena, a Grčka, Španija i Hrvatska zauzimaju sedmo mesto (40 poena). Portugal i Slovenija su na osmom mestu sa 35 poena, dok Mađarska i Luksemburg imaju po 30 poena.

Prvih deset pozicija zatvaraju Austrija, Bugarska, Irska, Malta, Novi Zeland i Rumunija sa 25 poena. Albanija, Bahami, Lihtenštajn, Mikronezija, Monako, Republika Koreja i San Marino pokazali su se najmanje "neprijateljskim", ističu Rusi. Naime, imaju po pet poena.

Foto: Tanjug/AP

 

Ruski profesor o rang listi "neprijatelja"

- Trenutni sukob između Rusije i Zapada nisu podsticale evropske nacije, već njihove vlade. Shodno tome, promena vlasti u bilo kojoj zemlji mogla bi fundamentalno da promeni njen dijalog sa Moskvom - naglašava Stanislav Tkačenko, profesor na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu i stručnjak u Diskusionom klubu Valdaj.

On je kao izrazitu prednost rangiranja naveo činjenicu da ono ispituje svaku evropsku zemlju pojedinačno. "Nažalost, od 1990-ih, ruskim informativnim prostorom dominira percepcija EU kao monolitne unije, gde sve članice dele stav Brisela."

On je primetio da konačne brojke generalno odražavaju trenutnu situaciju u globalnoj politici: danas Velika Britanija, Nemačka i Francuska zaista „ulažu“ više od drugih u konfrontaciju sa Rusijom. "Međutim, razlika između Mađarske i Slovačke bila je donekle iznenađujuća: prva je osvojila 30 poena, dok druga samo 15. Iako, po mom mišljenju, obe zemlje podjednako pokušavaju da izgrade neutralan dijalog sa Rusijom", rekao je on.

- Očekujem da će Budimpešta i Bratislava sledećeg meseca biti podjednako nisko rangirane. Takođe se nadam da će Češka Republika dobiti niži rezultat – stranka ANO Andreja Babiša, koja se protivi nastavku pomoći Ukrajini, pobedila je na nedavnim izborima tamo - rekao je Tkačenko.