Šok iz srca Evrope: Traže hitan povratak ruskih energenata!

Unutar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) rasplamsala se rasprava o tome kako se odnositi prema Moskvi, pogotovo po pitanju mogućeg (ponovnog) uvoza ruskih energenata, analizira DW.

Podela u stranci dolazi nakon izjave saksonskog premijera da je Evropi potrebna pristupačna energija, dok ga stranačke kolege optužuju za "besmislice".

Unutar CDU je, naime, raspravu o nemačkoj politici prema Rusiji pokrenuo premijer Saksonije Mihael Krečmer. U intervjuu za Funke Media Group on je ovih dana rekao: "Moramo razmotriti sankcije protiv Rusije i iz sopstvene ekonomske perspektive." Zato, kako je dodao, mora biti u interesu Nemačke "da se nastavi s isporukom energije iz Rusije nakon primirja".

Evropi je jednostavno potrebna energija po pristupačnim cenama, rekao je Krečmer. Rusija zato mora "dugoročno gledano ponovo postati trgovinski partner, bez stvaranja nove zavisnosti", smatra šef vlade istočnonemačke savezne zemlje Saksonije.

Ovo nije prvi put da se Krečmer zalaže za bliže odnose s Rusijom u energetskoj politici. Već 2022. godine, dakle nakon sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu, političar CDU je javno izrazio slično mišljenje.

Krečmera je zbog toga oštro kritikovao njegov stranački kolega Roderih Kizeveter. Stručnjak CDU za spoljnu politiku je u izjavi za list Handelsblatt naglasio: "Apsurdno je danas nagađati o isporukama energije iz Rusije, kada ista ta Rusija svakodnevno bombarduje ukrajinske domove i energetsku infrastrukturu".

- Takve izjave su kontraproduktivne i sigurnosno-političke besmislice", dodao je zastupnik CDU u Bundestagu. Nemački interes mora biti "da Ukrajina dobije rat, vrati svoje granice iz 1991. i potpuno potisne Rusiju - rekao je Kizeveter.

Rusija pod predsednikom Vladimirom Putinom mora odustati od svojih imperijalnih ambicija, smatra on:

- To se neće dogoditi ponavljanjem starih grešaka ili širenjem dimne zavese.

Kizeveter je zaključio kako je "najveća opasnost" za Evropu Rusija.

Vodstvo CDU-a na saveznom nivou, ali i savezne vlade, u protekle tri godine dosledno su odbijale Krečmerove zahteve, tvrdeći pritom da je Rusija ta koja mora prekinuti rat u Ukrajini, odnosno da nema nikakvih naznaka da je Rusija uopšte spremna na takav potez.

Pre ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine, Rusija je bila jedan od najvažnijih izvoznika energenata u Nemačku. No danas se ruski gas i nafta više ne isporučuju Nemačkoj. U oktobru su se zemlje EU-a složile da će postupno ukinuti preostali uvoz prirodnog gasa iz Rusije do kraja 2027. godine. Zbog napada na Ukrajinu, EU je usvojila nekoliko paketa dalekosežnih sankcija protiv Moskve.