Ekskluzivno: Tajni snimak razotkriva kako su SAD i Rusija pokušale da utiču na Ukrajinu – šta se zaista događa iza scene

U snimljenom telefonskom razgovoru od 14. oktobra između američkog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i visokog savetnika ruskog predsednika Jurija Ušakova, Vitkof je ruskim zvaničnicima rekao da može izvršiti pritisak na Ukrajinu - i američkog predsednika Donalda Trampa - da prihvate mirovni sporazum naklonjen Moskvi, izveštava Bloomberg.

- Evo između nas, znam šta je potrebno da se postigne mirovni sporazum: Donjeck i možda razmena teritorija negde. Ali kažem, umesto da tako govorimo, hajde da pričamo s više nade jer mislim da ćemo doći do dogovora. I mislim, Jurij, da će mi Donald Tramp dati mnogo prostora i diskrecije da ostvarim dogovor - rekao je Stiv Vitkof

Dana 18. novembra, Axios je izvestio da Bela kuća i Moskva u tajnosti rade na predlogu za okončanje rusko-ukrajinskog rata, pozivajući se na američke i ruske zvaničnike.

Posle prvih medijskih izveštaja, američki zvaničnici poslednjih dana održali su razgovore s ukrajinskim i ruskim delegacijama dok Vašington pojačava napore da posreduje u mirovnom sporazumu.

Telefonski razgovor od 14. oktobra između Stiva Vitkofa i ruskih zvaničnika održan je nekoliko dana pre najnovije posete predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Vašingtonu. Dok je Zelenski želeo da ubedi Trampa da odobri isporuku američkih raketa "tomahavk" za Ukrajinu, neočekivani poziv ruskog predsednika Vladimira Putina promenio je dnevni red.

Foto: EPA

 

Snimak do kog je došao Bloomberg sugeriše da je Vitkof imao ulogu u orkestriranju tog niza događaja

- Zelenski dolazi u Belu kuću u petak - navodno je Vitkof rekao Juriju Ušakovu. "Otići ću na taj sastanak jer žele da budem prisutan, ali mislim da, ako je moguće, da pre tog petka imamo razgovor sa vašim šefom".

U odvojenom telefonskom razgovoru snimljenom 29. oktobra i do kog je Bloomberg došao, Ušakov je pozvao ruskog specijalnog izaslanika Kirila Dmitrijeva da razgovaraju o mirovnim pregovorima. Posvećenost ruske strane maksimalističkim zahtevima vidljiva je u njihovom razgovoru.

- Pa, trebamo maksimum, zar ne misliš? Šta misliš? Inače, koja je poenta da išta prosleđujemo? - rekao je Ušakov. -

- Ne, pogledaj. Mislim da ćemo samo napraviti ovaj papir iz naše pozicije i neformalno ga proslediti, jasno dajući do znanja da je sve neformalno - odgovorio je Dmitrijev. "Ne mislim da će oni prihvatiti tačno našu verziju, ali barem će biti što bliže njoj".

Rusija je više puta pokazala nevoljnost da pregovara o okončanju rata u Ukrajini i odbila je prethodne predloge o primirju.

Foto: EPA

 

Kremlj jasan u svojim zahtevima za okončanje rata

Kremlj je postavio maksimalističke zahteve prema Ukrajini kao početnu tačku za bilo kakvo primirje ili mirovni sporazum, od kojih su mnogi bili uključeni u inicijalni mirovni plan od 28 tačaka.

Moskva je zahtevala priznavanje okupiranih teritorija kao ruskih, odustajanje Ukrajine od težnji ka NATO i ograničenja veličine ukrajinske vojske.

- Mogu to kasnije iskriviti, to je sve. Postoji taj rizik. Postoji. Pa dobro, nema veze. Videćemo - rekao je Ušakov.

Dmitrijev je kasnije, čini se, negirao da je snimljeni telefonski razgovor uopšte održan u objavi na X, tvrdeći da je izveštavanje o tom događaju "lažno".

Dana 25. novembra, Tramp je rekao da je spreman da se sastane sa Zelenskim i Putinom, ali samo kada mirovni plan bude finalizovan ili gotovo završen.

Dana 26. novembra, američki sekretar za vojsku Den Driskol putovao je u Abu Dabi na pregovore sa šefom vojno-obaveštajne službe Ukrajine Kirilom Budanovim i ruskom delegacijom, potvrdio je za Axios portparol Driskola, potpukovnik Džef Tolbert.

Pregovori u Abu Dabiju usledili su nakon razgovora predstavnika SAD, Ukrajine i Evrope u Ženevi.

Foto: Shutterstock/Wikipedia/Tanjug

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.