Ode Nemačka - Ljudi ne mogu više da izdrže: Poslodavci se hvataju za glavu - Ovo ne valja...

Broj dana bolovanja po zaposlenom u Nemačkoj porastao je za četiri dana u poslednjih devet godina, pokazuje nova analiza „Bajerišer rundfunka“ i „Augsburger alemajnea“.

Istraživanje je obuhvatilo podatke pet miliona osiguranika poslovnih zdravstvenih kasa i ukazalo na drastične regionalne razlike.

Siromašne regije – duže bolovanje

Mapa bolovanja gotovo u potpunosti prati nemački „atlas siromaštva“. Najmanje dana odsustva ima Štarnberg – 14,49 dana godišnje. Na suprotnom kraju je Mansfeld u Zidhercu gde prosečno bolovanje traje čak 30,98 dana, više nego dvostruko.

Regije poput Rurske oblasti i Sarlanda imaju znatno veće stope odsustva, dok bogatiji Baden-Virtemberg i Bavarska beleže znatno niže.

Psiholog Hendrik Bert, stručnjak za radno zdravlje, objašnjava da kompanije na ekonomski snažnom jugu mogu više da ulože u bolje radne uslove:

- Čak i redovna članarina za fitnes, kao deo beneficija, mora prvo da se plati - navodi on.

Ogromne razlike u profesijama

Najviše dana bolovanja imaju radnici u čistoći, saobraćaju, logistici i proizvodnji - zanimanja s najtežim fizičkim naporom. U ovim sektorima prosečno odsustvo dostiže 31,4 dana.

Najmanje izostanaka imaju zaposleni u menadžmentu, organizaciji, IT sektoru i prirodnim naukama -- oko 16 dana, što je skoro duplo manje.

Psihički poremećaji sve češći

Broj dana odsustva kontinuirano raste, a iako su respiratorne infekcije poslednjih godina skočile, najčešći razlozi i dalje su oboljenja mišićno–skeletnog sistema i psihički poremećaji. Udeo mentalnih bolesti stabilno, polako raste svake godine.

Nacionalni prosek je sa 18 dana iz 2016. godine porastao na 22 dana bolovanja danas.

Poslodavci: Stopa bolovanja previsoka

Udruženja poslodavaca brzo su reagovala na rezultate tvrdeći da je stopa bolovanja u Nemačkoj „previsoka“ i da dodatno opterećuje ekonomiju i tržište rada.