Ode Nemačka - Ljudi ne mogu više da izdrže: Poslodavci se hvataju za glavu - Ovo ne valja...

Broj dana bolovanja po zaposlenom u Nemačkoj porastao je za četiri dana u poslednjih devet godina, pokazuje nova analiza „Bajerišer rundfunka“ i „Augsburger alemajnea“.

Istraživanje je obuhvatilo podatke pet miliona osiguranika poslovnih zdravstvenih kasa i ukazalo na drastične regionalne razlike.

Siromašne regije – duže bolovanje

Mapa bolovanja gotovo u potpunosti prati nemački „atlas siromaštva“. Najmanje dana odsustva ima Štarnberg – 14,49 dana godišnje. Na suprotnom kraju je Mansfeld u Zidhercu gde prosečno bolovanje traje čak 30,98 dana, više nego dvostruko.

Regije poput Rurske oblasti i Sarlanda imaju znatno veće stope odsustva, dok bogatiji Baden-Virtemberg i Bavarska beleže znatno niže.

Psiholog Hendrik Bert, stručnjak za radno zdravlje, objašnjava da kompanije na ekonomski snažnom jugu mogu više da ulože u bolje radne uslove:

- Čak i redovna članarina za fitnes, kao deo beneficija, mora prvo da se plati - navodi on.

Ogromne razlike u profesijama

Najviše dana bolovanja imaju radnici u čistoći, saobraćaju, logistici i proizvodnji - zanimanja s najtežim fizičkim naporom. U ovim sektorima prosečno odsustvo dostiže 31,4 dana.

Najmanje izostanaka imaju zaposleni u menadžmentu, organizaciji, IT sektoru i prirodnim naukama -- oko 16 dana, što je skoro duplo manje.

Psihički poremećaji sve češći

Broj dana odsustva kontinuirano raste, a iako su respiratorne infekcije poslednjih godina skočile, najčešći razlozi i dalje su oboljenja mišićno–skeletnog sistema i psihički poremećaji. Udeo mentalnih bolesti stabilno, polako raste svake godine.

Nacionalni prosek je sa 18 dana iz 2016. godine porastao na 22 dana bolovanja danas.

Poslodavci: Stopa bolovanja previsoka

Udruženja poslodavaca brzo su reagovala na rezultate tvrdeći da je stopa bolovanja u Nemačkoj „previsoka“ i da dodatno opterećuje ekonomiju i tržište rada.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.