Tramp kreće u rat? Maduro sprema milione vojnika – Karakas poručio Vašingtonu nešto što Amerika neće smeti da ignoriše

Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će SAD „vrlo brzo“ započeti kopnene operacije kako bi zaustavile mreže trgovaca drogom u Venecueli. Predsednik Nikolas Maduro odgovara da će zemlju braniti osam miliona ljudi.

Donald Tramp je u subotu izjavio da vazdušni prostor iznad i oko Venecuele treba smatrati "potpuno zatvorenim", dok Vašington pojačava pritisak na vladu predsednika Nikolasa Madura.

Sve spremno za sukob Venecuele i Amerike?

Američki napadi na brodove za koje se sumnja da prevoze drogu u Karipskom moru traju već mesecima, a istovremeno se u regionu gomilaju američke vojne snage. Pored toga, Tramp je u Venecueli odobrio tajne operacije CIA.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro, kojeg Tramp optužuje da vodi narko-državu, tvrdi da je više od osam miliona ljudi izrazilo spremnost da brani svoju zemlju i pridružilo se "nacionalnom odbrambenom sistemu" nakon najave mobilizacije svih borbeno spremnih muškaraca za odbranu od američkog napada. On kaže da je više od četiri i po miliona njih već prošlo obuku prethodnih godina i spremno je za rat.

Rojters piše, pozivajući se na šest izvora upoznatih sa vojnim kapacitetima Venecuele, da je vojska te zemlje, koja u regularnim i paravojnim snagama broji oko 300.000 pripadnika, oslabljena nedostatkom obuke, niskim platama i propadanjem opreme.

Drugi izvor navodi da će se na mobilizaciju odazvati hiljade, a ne milioni ljudi.

Foto: EPA

 

Koreni krize

Trenutna eskalacija tenzija između Venecuele i SAD nije samo retorička. Obe strane deluju kao da su spremne da idu do kraja, a analitičari upozoravaju da bi ova napetost mogla prerasti iz diplomatskog u pravi ratni sukob.

Koreni trenutne krize sežu u 2019. godinu, kada su Sjedinjene Države, tokom Trampovog prvog mandata, priznale Huana Gvaida za predsednika Venecuele i uvele najstrože sankcije u istoriji protiv Karakasa, uključujući potpuni embargo na naftu i blokadu imovine u SAD.

Cilj je bio da se sruši Maduro, ali je on opstao zahvaljujući podršci Rusije, Kine, Kube, Irana i venecuelanske vojske.

Tokom Bajdenove administracije sankcije su delimično ublažene, dozvoljen je ograničen izvoz nafte, ali nakon spornih predsedničkih izbora u Venecueli 2024. godine, na kojima je Maduro zvanično "pobedio" sa 51 odsto, a opozicija tvrdi da je zapravo teško poražen, Bajden je ponovo pooštrio sankcije.

Donald Tramp je po povratku u Belu kuću odlučio da ide korak dalje - od "maksimalnog pritiska" ka otvorenim vojnim akcijama.

- Ovo je otvoreni imperijalistički rat Sjedinjenih Država protiv Venecuele. Ako "jenkiji" misle da mogu da uđu ovde kao u Panamu 1989, čeka ih vijetnamski scenario puta deset. Naša gerila će im pretvoriti život u pakao - rekao je Maduro prošle nedelje u jednom od svojih televizijskih obraćanja naciji.

Foto: Tanjug AP

 

Neravnopravni protivnici

U slučaju rata, to bi bila borba dva neravnopravna protivnika: američka vojska je u svakom pogledu jača, opremljenija i bolje obučena.

Venecuela planira da organizuje gerilski otpor u slučaju američkog vazdušnog ili kopnenog napada, pokazuju izvori i planska dokumenta u koja je uvid imao Rojters.

Plan se zove "dugotrajni otpor" i uključuje male vojne jedinice na više od 280 lokacija koje bi sprovodile sabotaže i druge gerilske taktike.

Druga strategija, nazvana "anarhizacija", koristila bi obaveštajne službe i naoružane pristalice vladajuće stranke za stvaranje nereda u glavnom gradu Karakasu kako bi se onemogućilo upravljanje Venecuelom, navode izvori.

Analitičari ističu da je najveći problem venecuelanske vojske to što je izuzetno politizovana i da njena glavna uloga već dugo nije priprema za konvencionalni rat, već očuvanje Madurovog režima.

"Najopasniji trenutak od Kubanske krize"

Andrej Serbin Pont, stručnjak za odbranu i bezbednost iz instituta "Cries", kaže da Maduro teško može da računa na vojnu pomoć saveznika poput Kine ili Rusije.

- On sada pokušava da odvrati napad, najavljujući haos i preteći da će venecuelansko oružje završiti u rukama naoružanih grupa, gerilaca i paravojnih formacija, i to i van granica Venecuele - kaže analitičar.

Deo analitičara smatra da upravo zbog toga postoji strateški rizik za SAD, jer direktna intervencija može destabilizovati region, povećati migracije i antiameričko raspoloženje.

Nikolas Berns, bivši zamenik državnog sekretara, smatra da se potcenjuju posledice moguće eskalacije i rata.

- Ovo je najopasniji trenutak u Latinskoj Americi od Kubanske krize. Ako dođe do invazije i svrgavanja Madura, Rusija i Kina se neće direktno umešati, ali će odgovoriti asimetrično, pre svega sajber napadima. A situacija će se zakomplikovati u svim okolnim državama. Niko ne želi Madura, ali niko ne želi ni američku intervenciju - rekao je.

Foto: EPA