Tramp kreće u rat? Maduro sprema milione vojnika – Karakas poručio Vašingtonu nešto što Amerika neće smeti da ignoriše

Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će SAD „vrlo brzo“ započeti kopnene operacije kako bi zaustavile mreže trgovaca drogom u Venecueli. Predsednik Nikolas Maduro odgovara da će zemlju braniti osam miliona ljudi.

Donald Tramp je u subotu izjavio da vazdušni prostor iznad i oko Venecuele treba smatrati "potpuno zatvorenim", dok Vašington pojačava pritisak na vladu predsednika Nikolasa Madura.

Sve spremno za sukob Venecuele i Amerike?

Američki napadi na brodove za koje se sumnja da prevoze drogu u Karipskom moru traju već mesecima, a istovremeno se u regionu gomilaju američke vojne snage. Pored toga, Tramp je u Venecueli odobrio tajne operacije CIA.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro, kojeg Tramp optužuje da vodi narko-državu, tvrdi da je više od osam miliona ljudi izrazilo spremnost da brani svoju zemlju i pridružilo se "nacionalnom odbrambenom sistemu" nakon najave mobilizacije svih borbeno spremnih muškaraca za odbranu od američkog napada. On kaže da je više od četiri i po miliona njih već prošlo obuku prethodnih godina i spremno je za rat.

Rojters piše, pozivajući se na šest izvora upoznatih sa vojnim kapacitetima Venecuele, da je vojska te zemlje, koja u regularnim i paravojnim snagama broji oko 300.000 pripadnika, oslabljena nedostatkom obuke, niskim platama i propadanjem opreme.

Drugi izvor navodi da će se na mobilizaciju odazvati hiljade, a ne milioni ljudi.

Foto: EPA

 

Koreni krize

Trenutna eskalacija tenzija između Venecuele i SAD nije samo retorička. Obe strane deluju kao da su spremne da idu do kraja, a analitičari upozoravaju da bi ova napetost mogla prerasti iz diplomatskog u pravi ratni sukob.

Koreni trenutne krize sežu u 2019. godinu, kada su Sjedinjene Države, tokom Trampovog prvog mandata, priznale Huana Gvaida za predsednika Venecuele i uvele najstrože sankcije u istoriji protiv Karakasa, uključujući potpuni embargo na naftu i blokadu imovine u SAD.

Cilj je bio da se sruši Maduro, ali je on opstao zahvaljujući podršci Rusije, Kine, Kube, Irana i venecuelanske vojske.

Tokom Bajdenove administracije sankcije su delimično ublažene, dozvoljen je ograničen izvoz nafte, ali nakon spornih predsedničkih izbora u Venecueli 2024. godine, na kojima je Maduro zvanično "pobedio" sa 51 odsto, a opozicija tvrdi da je zapravo teško poražen, Bajden je ponovo pooštrio sankcije.

Donald Tramp je po povratku u Belu kuću odlučio da ide korak dalje - od "maksimalnog pritiska" ka otvorenim vojnim akcijama.

- Ovo je otvoreni imperijalistički rat Sjedinjenih Država protiv Venecuele. Ako "jenkiji" misle da mogu da uđu ovde kao u Panamu 1989, čeka ih vijetnamski scenario puta deset. Naša gerila će im pretvoriti život u pakao - rekao je Maduro prošle nedelje u jednom od svojih televizijskih obraćanja naciji.

Foto: Tanjug AP

 

Neravnopravni protivnici

U slučaju rata, to bi bila borba dva neravnopravna protivnika: američka vojska je u svakom pogledu jača, opremljenija i bolje obučena.

Venecuela planira da organizuje gerilski otpor u slučaju američkog vazdušnog ili kopnenog napada, pokazuju izvori i planska dokumenta u koja je uvid imao Rojters.

Plan se zove "dugotrajni otpor" i uključuje male vojne jedinice na više od 280 lokacija koje bi sprovodile sabotaže i druge gerilske taktike.

Druga strategija, nazvana "anarhizacija", koristila bi obaveštajne službe i naoružane pristalice vladajuće stranke za stvaranje nereda u glavnom gradu Karakasu kako bi se onemogućilo upravljanje Venecuelom, navode izvori.

Analitičari ističu da je najveći problem venecuelanske vojske to što je izuzetno politizovana i da njena glavna uloga već dugo nije priprema za konvencionalni rat, već očuvanje Madurovog režima.

"Najopasniji trenutak od Kubanske krize"

Andrej Serbin Pont, stručnjak za odbranu i bezbednost iz instituta "Cries", kaže da Maduro teško može da računa na vojnu pomoć saveznika poput Kine ili Rusije.

- On sada pokušava da odvrati napad, najavljujući haos i preteći da će venecuelansko oružje završiti u rukama naoružanih grupa, gerilaca i paravojnih formacija, i to i van granica Venecuele - kaže analitičar.

Deo analitičara smatra da upravo zbog toga postoji strateški rizik za SAD, jer direktna intervencija može destabilizovati region, povećati migracije i antiameričko raspoloženje.

Nikolas Berns, bivši zamenik državnog sekretara, smatra da se potcenjuju posledice moguće eskalacije i rata.

- Ovo je najopasniji trenutak u Latinskoj Americi od Kubanske krize. Ako dođe do invazije i svrgavanja Madura, Rusija i Kina se neće direktno umešati, ali će odgovoriti asimetrično, pre svega sajber napadima. A situacija će se zakomplikovati u svim okolnim državama. Niko ne želi Madura, ali niko ne želi ni američku intervenciju - rekao je.

Foto: EPA

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.