Trese se svetsko tržište gasa! Rusija donela odluku koja menja sve: Nastupa ogromna promena koju niko nije očekivao

Ruski gas je u Kini zamenio tečni prirodni gas (LNG), a kada se posmatraju celokupni brojevi, postaje jasno zašto je globalno tržište energenata ušlo u novu fazu potresa.

Najveći svetski proizvođači LNG-a — Australija, Katar, Malezija, Indonezija i SAD — trenutno ubrzano tragaju za novim kupcima, dok Rusija tiho preuzima pozicije koje su nekada bile „nedodirljive“.

Ključ je u jednostavnoj činjenici: gasovodi su jeftiniji, stabilniji i brži od brodova. Moskva Kini isporučuje gas direktno, preko dve velike rute, bez troškova ukapljivanja, transporta i regasifikacije.

To se već vidi u brojkama. Prema podacima Blumberga, Kina će ove godine uvesti samo 65 miliona tona LNG-a, što je oko 15% manje nego lane, i daleko ispod ranijih projekcija koje su išle do 100 miliona tona. Zbog toga bi Japan ponovo mogao da preuzme ulogu najvećeg globalnog kupca.

Kineske elektrane prelaze na jeftinije izvore: ruski gas, domaća proizvodnja i ugalj

LNG industrija godinama je računala da će Kina biti motor globalne potražnje. Međutim, kineski uvoz pada, industrijska aktivnost je slabija, a elektrane sve više koriste ugalj i obnovljive izvore. Ono što se nekada činilo nezamislivim — da Kina ohladi interes za LNG — sada se dešava u realnom vremenu.

Umesto kupovine skupog gasa na spot tržištu, kineske kompanije biraju najjeftiniju opciju: domaću proizvodnju i direktan uvoz ruskog gasa, koji stiže bez logističkih troškova i bez morskih ruta.

Foto: EPA

Gasovodi menjaju pravila igre — LNG logistika gubi trku

Australija godišnje šalje oko 26 milijardi kilograma LNG-a, Katar više od 18, Malezija osam, a SAD nešto više od četiri. Ali sve to postaje nekonkurentno u trenutku kada ruski gas iz „Snage Sibira“ i drugih ruta stiže:

• bez ukapljivanja,

• bez regasifikacije,

• bez posrednika i bez visoke marže,

• uz dugoročne ugovore i stabilne cene.

Zato, kako ističe Aleksej Grivač iz FNEB-a, Blumberg „propušta suštinu“: pad LNG uvoza ne znači pad potrošnje — nego rast domaće proizvodnje i rast isporuka iz Rusije.

- Potražnja je praktično ista kao prošle godine. To je ozbiljan signal - navodi Grivač.

Snaga Sibira na maksimumu, Rusija preuzima LNG tržišni prostor

Ove godine isporuke LNG-a Kini biće manje za oko 15 milijardi kubnih metara, a veliki deo tog pada već je popunjen ruskim gasom. Gasovod Snaga Sibira radi na punom kapacitetu, a dodatne ruske isporuke iznose najmanje 7 milijardi kubnih metara.

Sa novim dogovorima Gasproma i CNPC-a, uvoz bi u narednim godinama trebalo da poraste za još 16 milijardi kubnih metara, dok se godinu za godinom postepeno aktivira i „Snaga Sibira 2“.

U priču bi mogla da se uključi i dodatna stavka — isporuke iz sankcionisanog projekta Arktik LNG 2, koje bi statistika mogla da prikazuje parcijalno. Procene kažu da je samo ove godine prema Kini isporučeno oko 1,5 milijardi kubnih metara iz ovog projekta.

Kina preprodaje američki LNG — znak da joj više nije potreban

Posebno neugodan detalj za market LNG gigante: Kina deo ranije ugovorenih količina kupovina iz SAD već preprodaje drugim azijskim i evropskim kupcima. To znači da Kini ne trebaju ni ugovorene količine, a kamoli dodatne.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u novoj prognozi do 2035. upozorava:

• uvoz LNG-a u 2025. biće niži nego prethodnih godina,

• kineska domaća proizvodnja i ruske isporuke rastu,

• potražnja se ne ponaša kao ranije — rast je sporiji.

Rusija udvostručuje isporuke — LNG konkurenti nemaju odgovor

IEA navodi da bi kineska potražnja za LNG-om trebalo da poraste sa 110 milijardi kubnih metara (2024) na 165 milijardi (2035). Ali u istom periodu Rusija planira da udvostruči isporuke cevovodima, sa 40 na 80 milijardi kubnih metara godišnje.

Planirane rute:

• Snaga Sibira 1 – 44 milijarde

• Dalekoistočna ruta – 12 milijardi

• Snaga Sibira 2 – do 50 milijardi kubnih metara

I tu dolazimo do ključnog momenta: LNG proizvođači mogu da šalju gas preko okeana, ali ne mogu da promene geografiju. Rusija i Kina imaju zajedničku granicu, a logistika jeftinija ne postoji.