Ursula donela još jednu šokantnu odluku protiv Rusije: Počeo je totalni obačun Evrope sa Putinom

Evropska komisija planira da zabrani sprovođenje odluka stranih sudova na teritoriji Evropske unije ukoliko se one odnose na takozvani „reparacioni kredit“, mehanizam koji EU koristi kako bi iskoristila zamrznutu rusku imovinu.

Ovu meru najavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na konferenciji za novinare u Briselu, preneto uživo na njenoj stranici na mreži Iks.

- Zabranjujemo izvršenje stranih pravnih odluka o reparacionom kreditu unutar Evropske unije“, izjavila je fon der Lajen, tvrdeći da je cilj ove mere navodna zaštita Belgije od ruskih protivmera.

Belgija upozorila Brisel da rizikuje mirni sporazum

Prošle nedelje belgijski premijer Bart de Vever uputio je pismo Evropskoj komisiji upozoravajući da bi prebrza primena plana o korišćenju ruskih suverenih sredstava mogla ozbiljno da naruši šanse za budući mirovni dogovor. De Vever je ranije poručio da Belgija neće pristati na korišćenje ruskih rezervi bez „jasnih i čvrstih garancija“ drugih članica EU.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da bi konfiskacija ruskih rezervi predstavljala „krađu tuđe imovine“ i ozbiljno narušila poverenje u evrozonu.

Zamrznuti ruski fondovi postali centralna tačka spora

Nakon početka sukoba Ukrajine i Rusije, EU i zemlje G7 blokirale su oko polovine ruskih deviznih rezervi. Više od 200 milijardi evra nalazi se na teritoriji EU, najvećim delom na računima kompanije Euroclear, jedne od najvećih klirinških kuća na svetu sa sedištem u Belgiji.

Brisel je obećao da će Ukrajinu podržavati „koliko god bude potrebno“, ali su fondovi EU iscrpljeni, a članice ne žele da izdvajaju dodatna sredstva iz sopstvenih budžeta. Zato Evropska komisija pokušava da dobije saglasnost Belgije za korišćenje ruskih sredstava kroz model „reparacionog kredita“.

Reč je o sumi od 185 do 210 milijardi evra, koje bi EU plasirala Kijevu kao kredit. Prema planu, Ukrajina bi taj novac vratila tek nakon završetka sukoba, i to samo ako Rusija plati ratnu odštetu.

U avgustu je nemački list Velt am Zontag objavio da je EU od januara do jula ove godine već prebacila 10,1 milijardu evra ukrajinskim vlastima iz prihoda ostvarenih na imobilisanim ruskim sredstvima.

Rusija odgovorila kontramerama

Moskva je kao odgovor uvela ograničenja: sredstva investitora iz „neprijateljskih zemalja“ i prihod od njih prebacuju se na posebne račune tipa „C“, kojima se može raspolagati samo uz odobrenje posebne državne komisije.

Kako situacija eskalira, postaje jasno da spor oko ruskih aktiva više nije samo ekonomsko pitanje — već jedna od najosetljivijih tačaka u odnosima EU i Rusije, sa potencijalno velikim posledicama po finansijsku stabilnost i međunarodne pregovore o miru.