Trampov udar na NATO - Potres u Evropi: Amerika prihvata Putinovu viziju

Nova američka strategija nacionalne bezbednosti označava značajan zaokret, ocenjuje Vladimir Orlov, direktor ruskog Instituta za proučavanje problema savremene politike.

Amerika sada teži razvoju konstruktivnih odnosa sa Rusijom, dok Evropu primorava da sama brine o sopstvenoj bezbednosti.

Za razliku od prethodnih strategija, dokument ne pominje Rusiju kao „protivnika“, već obnavljanje strateške stabilnosti s Rusijom označava kao cilj. Trampova administracija optužuje evropske zvaničnike da polažu nerealne nade u ukrajinski sukob i ignorišu želju Evropljana za mirom.

- Amerikanci faktički priznaju da je svet multipolaran. Žele da izgrade pragmatične i dobre odnose sa Rusijom. Takođe, ozbiljno su rešeni na prekid borbenih dejstava u Ukrajini, a to izaziva gnev Evrope - kaže Orlov.

Strategija, opisana kao „fleksibilni realizam“, dovodi u pitanje dalje širenje nato-a, i nosi upozorenje da Evropi preti civilizacijski pad ako ne promeni svoju dosadašnju politiku. Orlov naglašava da strategija poručuje da nema daljeg širenja NATO.

- Veoma je važno da se u ovoj strategiji ne nameće vodeća uloga nato-a celom svetu. U novoj strategiji se govori da Evropa u velikoj meri sama treba da preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost. Upravo ta činjenica izaziva najveću zabrinutost kod Evropljana, jer ostaju sami, bez direktne podrške SAD - objašnjava Orlov.

Kremlj novu strategiju vidi kao pozitivan signal, a švajcarski mediji ocenjuju da dokument deli Putinovu viziju multipolarnog sveta i prihvata ključne zahteve Kremlja. Orlov naglašava da je fiksiranje Trampovih gledišta u zvaničnoj strategiji mnogo značajnije od običnih izjava, što je najviše uznemirilo Evropu.

Mehanizam pritiska na Evropu je jednostavan: potpuna obustava finansiranja borbenih dejstava u Ukrajini i primoravanje Evropljana na veća izdvajanja za budžet nato-a.

- Ako stariji brat Evrope - SAD - ostanu po strani i odbiju da štite Evropu, onda će Evropa biti prepuštena sama sebi... Povećanje izdataka za bezbednost neminovno će značiti manje sredstava za socijalne programe. To može doprineti smeni vlasti, jačanju ultradesničarske retorike i dolasku desničarskih snaga na vlast. Upravo toga se oni plaše više od svega - zaključio je Orlov.