Naučnici se odsekli od straha: Ono što juri ka Zemlji uopšte nije prirodnog porekla - šta nam to dolazi iz svemira?!

Zemlju u decembru očekuje redak kosmički događaj: objekat 3I/ATLAS, telo veličine Menhetna, juri kroz Sunčev sistem ogromnom brzinom i nosi hemijski sastav koji je iznenadio astronome.

Istraživanja pokazuju prisustvo metanola i cijanovodoničnih jedinjenja — molekula ključnih za nastanak složenih organskih materija, ali i supstanci koje su se nekada koristile u vojne svrhe. Upravo ta neobična kombinacija izazvala je zabrinutost i radoznalost naučne zajednice.

Britanski Dejli Star prenosi da bi objekat mogao da „donese gradivne blokove života“, dok drugi upozoravaju da se ne sme zanemariti mogućnost manje prijatnih ishoda, budući da je reč o međuzvezdanom posetiocu čije poreklo nije potpuno jasno.

NASA ga zvanično klasifikuje kao kometu, ali deo stručnjaka smatra da ova definicija nije dovoljna da objasni sve anomalije.

Lobova upozorenja i hemijski tragovi koji zbunjuju astronome

Harvardski astrofizičar Avi Lob jedan je od onih koji sumnjaju da je reč o običnoj kometi. Prema njegovoj proceni, odnos metanola i cijanovodoničnih jedinjenja ukazuje na procese povezane sa formiranjem aminokiselina, šećera i riboze — osnove DNK i RNK.

„Metanol i cijanovodonična jedinjenja predstavljaju ključne prekursore u nastanku organskih molekula koji vode ka razvoju života“, navodi se u analizi.

Lob podseća da su cijanovodonične supstance korišćene i u vojne svrhe tokom Prvog svetskog rata, što stvara dodatnu nelagodnost. Iako ništa ne ukazuje na neposrednu pretnju, činjenica da objekat sadrži materije koje mogu imati i korisne i potencijalno štetne efekte otvara prostor za oprez.

3I/ATLAS putuje brzinom od oko 209.000 km/h, a posebno će biti praćen 19. decembra, kada će se približiti Zemlji više nego mnogi međuzvezdani objekti u prošlosti. Lob smatra da taj prolaz predstavlja jedinstvenu priliku za razumevanje posetilaca iz drugih delova galaksije.

„Ovo može biti naš najbliži kontakt sa materijom ili tehnologijom vanzemaljskog porekla“, napisao je u jednoj od svojih analiza.

Većina astrofizičara ipak ostaje rezervisana i smatra da je reč o kometi dugoj oko 19 kilometara koja će jednostavno proći kroz Sunčev sistem i nestati u daljini. Međutim, hemijski sastav i tragovi koje ostavlja i dalje se ne uklapaju potpuno u očekivane modele.

Metanol je prepoznat kao gradivni blok u metaboličkim procesima, dok cijanovodonična jedinjenja učestvuju u reakcijama koje vode ka stvaranju nukleinskih baza poput adenina. Slične materije uočene su i na Titanu, što dodatno naglašava njihovu ulogu u kosmičkoj hemiji.

Lob je još u novembru upozorio da će se „višestruka struktura“ 3I/ATLAS približiti bliže nego ranije viđene komete, nazvavši ovaj događaj potencijalno presudnim za razumevanje porekla života u svemiru.

Konačna dilema ostaje otvorena:

Da li je 3I/ATLAS još jedan običan komad kosmičkog leda i prašine — ili glasnik koji bi mogao da promeni naše razumevanje života i njegovog porekla?