Šok otkriće briselskog portala: Ovaj čovek je najuticajnija ličnost u Evropi!

Najuticajnija ličnost u Evropi je američki predsednik Donald Tramp, objavio je danas briselski Politiko.

Na listi 28 najuticajnijih ličnosti u Evropi američki predsednik se našao na prvom mestu jer, kako se navodi u obrazloženju "niko nije imao veći uticaj u ili na Evropu ove godine od Trampa".

"Pokušaj opisivanja odnosa Evrope sa Donaldom Trampom postao je stalna diplomatska vežba. Je li on partner? Povremeno. Pretnja? Ponekad. Sila koja preoblikuje odnos pod svojim uslovima? Uvek. Ono što je jasno jeste da Evropa ima posla s nepredvidivim, dominantnim partnerom čiji impulsi mogu preko noći da preokrenu kontinent", naveo je briselski portal.

Foto: Rojters

 

Na listi 28 najuticajnijih na drugom mestu je premijerka Danske Mete Frederiksen koja je opisana kao severna zvezda, a za nju se navodi da je nekada smatrana levičarskim idealistom, a da je u međuvremenu postala jedna od najpragmatičnijih osoba na kontinentu.  

"Tokom proteklih šest godina, 48-godišnja danska premijerka je tiho izvozila vlastiti brend tvrdokorne socijaldemokratije širom kontinenta - mešavinu levičarske politike socijalne zaštite i desničarske čvrstoće po pitanju migracija i odbrane - usput preokrećući istorijski evroskepticizam svoje zemlje. Uticaj njenih ideja - stroge granice, strateška autonomija i samostalnija Evropa - verovatno će da nadžive njeno predsedavanje", navodi Politiko.

Foto: EPA

 

Na trećem mestu po uticaju je nemački kancelar Fridrih Merc, nazvan "nevoljni radikal" i koji je opisan kao čovek koji krši nemačke posleratne tabue, dok ga saveznici opisuju kao osobu sklonu riziku.

Navodi se da je Merc počeo da pokazuje svoju snagu u Briselu, gde reč Nemačke i dalje ima odlučujuću težinu i da je povukao jasne crvene linije protiv napora Evropske komisije da proširi dugoročni budžet EU, predstavljajući se kao čuvar fiskalne i institucionalne discipline. 

"Nemački kancelar postao je centralni igrač u debati EU o tome koliko daleko - i koliko brzo - blok treba da ide u integraciji svoje odbrane, smanjenju birokratije i dovođenju u red svoje fiskalne situacije. Ali njegova sposobnost da predvodi stvari u inostranstvu zavisi od rezultata kod kuće: On može kredibilno da oblikuje budućnost Evrope samo ako uspe da vrati poverenje u vlastiti ekonomski motor Nemačke - što ponekad znači obuzdavanje Brisela koliko i njegovo guranje napred", navodi portal.

Foto: Tanjug AP

 

Na četvrtom mestu najuticajnijih je francuska desničarka Marin le Pen, koju je briselski portal opisao kao "ratnog konja" i koja je, doj čeka presudu Apelacionog suda u vezi zabrane da obavlja javne funkcije, jasno stavila do znanja da ne može da se ignoriše i koja vrši pritisak na svog glavnog rivala Emanuela Makrona da raspusti Nacionalnu skupštinu i raspiše prevremene izbore.  
"Le Pen je jasno stavila do znanja da će koristiti sva sredstva da se bori protiv svoje izborne zabrane i sigurno će pravnu dramu pretvoriti u političko pozorište - predstavljajući sebe kao narodnog prvaka i žrtvu establišmenta", navodi se.

Foto: EPA

 

Ruski predsednik Vladimir Putin ili kako ga je portal nazvao "provokator" nalazi se na petom mestu, a u obrazloženju portal navodi da 73-godišnji Rus oblikuje Evropu od njenih ivica, "jedan čin agresije po jedan" i da testira NATO-ovu odbranu hibridnim napadima, upadima dronova i staromodnim borbenim avionima.

Navodi se da je zabrinutost zbog ruske agresije naterala Evropu da se naoruža, a da čak i vojne sile kontinenta, poput Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, pokušavaju da preispitaju milijarde evra industrijskih i vojnih ulaganja jer shvataju da borbeni avioni i nuklearni arsenali nisu pogodni za suprotstavljanje asimetričnim napadima niskog nivoa i hibridnom ratovanju Moskve.  

"Pitanje za NATO i Evropsku uniju je: Hoće li Putinov pritisak na kraju da ojača ove saveze? Ili će ruski predsednik uspeti da uništi temelje na kojima su izgrađeni? U svakom slučaju, Putin je već postigao deo svog cilja: izbacio je Evropu iz ravnoteže i jasno stavio do znanja da je on jedina osoba koju niko na kontinentu ne može da ignoriše", naveo je portal.

Foto: Reuters

 

Ko je još na listi

Na listi najuticajnijih našli su se i britanac Najdžel Faraž, predsednica EK Ursula fon der Lajen (7. mesto), generalni sekretar NATO Mark Rute, italijanska premijerka Đorđa Meloni, britanski premijer Kir Starmer, predsednik EPP Manfred Veber, mađarski premijer Viktor Orban, finski predsednik Aleksandar Stub, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Među najuticajnijima su i ekonomista Gabrijel Zakman, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, potpredsednica EK Tereza Ribera, švedski milijarder Danijel Ek, francuski predsednik Emanuel Makron, bankar i političar Mario Dragi, češki premijer Andrej Babiš, vrhovni komandant NATO za Evropu Aleksus Grinkevič, poljski desničar Karol Navrocki, nemačka poslanica Hajdi Rajhinek, izvršni direktor UniCredita Andrea Orcel, francuska političarka Rima Hasan, holandski liberal Rob Jeten i predsednik FIFA-e Đani Infantino.

Navodi se da je ovogodišnja lista napravljena na osnovu višemesečnog izveštavanja i stručnosti novinara portala širom Evrope, a liste kandidata su kreirane i dorađene, a zatim testirane u redakcijama u Briselu i nacionalnim redakcijama, gde su kandidati međusobno upoređivani na osnovu njihove sposobnosti da oblikuju odluke u narednoj godini, a ne samo na osnovu njihovog javnog profila.

Navodi se i da je na listu uvršteno i 10 osoba koje treba pratiti - ličnosti u usponu koje još nisu stekle stvarnu moć, ali već dovode u pitanje poredak oko sebe.  

"Rangiranje najmoćnijih ljudi u Evropi nikada nije lak zadatak. Čak i u mirnim periodima, autoritet i uticaj cirkulišu među promenljivim savezima i institucijama. Ove godine, mnogi od dugogodišnjih centara moći u Evropi jednostavno su izgubili kontrolu. Ako je moć sposobnost da se stvari dese ili spreče da se dese, onda su bogatstvo, popularnost i zvanični autoritet važni. Pa ipak, jednako su važni i politička hrabrost, jasnoća vizije, spremnost da se izazovu konvencije i sposobnost da se inspirišu drugi. A u današnjoj Evropi, ovi sastojci su deficitarni", naveo je Politiko.