Svetske elite ne žele da ovo znate: Tajne informacije isplivale na površinu - sve je gore i gore, prognoze su strašne

Globalna nejednakost ostaje na „ekstremnom nivou“, dok manje od 60.000 najbogatijih ljudi na planeti — svega 0,001% svetske populacije — kontroliše tri puta više bogatstva nego najsiromašnijih 50% čovečanstva zajedno, navodi se u Svetskom izveštaju o nejednakosti za 2026. godinu.

Studiju, objavljenu u sredu, sačinilo je više od 200 istraživača iz celog sveta. Podaci pokazuju oštru raslojenost u svim kategorijama: najbogatijih 10% poseduje gotovo tri četvrtine svetskog bogatstva, dok siromašnija polovina čovečanstva drži jedva 2%.

Prihodi raspodeljeni jednako neravnomerno

Sličan obrazac vidi se i kod prihoda. Najbogatijih 10% stanovništva zarađuje više nego preostalih 90% zajedno, dok najsiromašnija polovina sveta dobija manje od jedne desetine ukupnog globalnog dohotka.

„Rezultat je svet u kojem mala manjina raspolaže finansijskom moći bez presedana, dok milijarde ljudi ostaju isključene čak i iz osnovne ekonomske stabilnosti“, naveli su autori izveštaja.

Prema istraživanju, rodni jaz u zaradi opstaje u svim regionima sveta. Žene ostvaruju nešto više od četvrtine globalnog radnog dohotka — udeo koji se gotovo nije promenio od 1990. godine.

Ogroman jaz u obrazovanju

Nejednakosti počinju mnogo pre ulaska na tržište rada. Prosečna javna potrošnja na obrazovanje po učeniku iznosi oko 230 dolara godišnje u podsaharskoj Africi, dok u Evropi dostiže 8.600, a u Severnoj Americi i Okeaniji 10.500 dolara. To predstavlja razliku veću od 40 prema 1.

Autori tvrde da bi strože oporezivanje najbogatijih moglo značajno da ublaži globalne razlike. Prema proceni, globalni porez od 3% na manje od 100.000 superbogatih (centimilionera i milijardera) generisao bi oko 750 milijardi dolara godišnje — približno koliko iznose ukupni budžeti za obrazovanje zemalja niskog i srednjeg dohotka.

Siromašne države pod teretom globalnog finansijskog sistema

Izveštaj pokazuje da su siromašnije zemlje pritisnute međunarodnim finansijskim pravilima koja favorizuju bogate države. Napredne ekonomije zadužuju se po niskoj ceni, ostvaruju veće prinose u inostranstvu i funkcionišu kao „finansijski rentijeri“.

Oko 1% svetskog BDP-a svake godine odlazi iz siromašnih u bogate zemlje kroz otplatu dugova, repatrijaciju profita i druge finansijske tokove — gotovo tri puta više od ukupne svetske razvojne pomoći, navodi izveštaj.

Globalni jaz, zaključuju istraživači, ne samo da opstaje, već se produbljuje, ostavljajući većinu sveta bez šanse da uhvati korak sa ekonomskom elitom koja raspolaže resursima bez istorijskog p