Brutalna globalna osveta Trampu: Kina ga matirala u jednom potezu - nećete verovati šta je Peking uspeo da uradi

Kineski proizvođači su još pre samo godinu dana, strahujući od novog trgovinskog sukoba, žurili da povećaju izvoz nakon izborne pobede Donalda Trampa, koji je obećao uvođenje kaznenih carina na kinesku robu.

Posle godinu dana Tramp je to obećanje ispunio, ali Kina se ne samo prilagodila već je izvoz podigla na rekordne nivoe, piše CNN.

Najveća svetska ekonomija ostvarila je neviđeni trgovinski suficit od bilion dolara u prvih jedanaest meseci ove godine — prag koji do sada nijedna država nije dostigla. Ovakav rezultat, koji potvrđuje da američko tržište nije nezamenljivo, dodatno je učvrstio samopouzdanje kineskog lidera Si Đinpinga u njegovom čvrstom pristupu prema pregovorima sa Trampom.

Iako su dve zemlje uspele da smanje tenzije i obnove krhko trgovinsko primirje nakon sastanka u oktobru, konačni sporazum i dalje nije na vidiku. Ključ kineskog uspeha pod pritiskom američkih tarifa zapravo je jednostavan: kineski izvoznici udvostručili su strategiju započetu još u Trampovom prvom mandatu — diversifikaciju od američkog tržišta, preusmeravanje pošiljki i agresivno osvajanje tržišta željnih jeftinije robe.

Prema podacima kineske carine, izvoz je u prvih jedanaest meseci ove godine porastao za 5,7 odsto u odnosu na prošlu godinu. Rast isporuka u Evropu (8,9%), Jugoistočnu Aziju (14,6%) i Afriku (27,2%) više nego je nadoknadio pad izvoza u Sjedinjene Države od 18,3 odsto.

Ipak, rastući suficit ne može da prikrije suštinske ekonomske probleme Kine. Izuzetni izvozni rezultati samo delimično prikrivaju duboke strukturne slabosti — pre svega slab unutrašnji zahtev i nisko poverenje potrošača. Godine masovnih ulaganja u industriju stvorile su ozbiljan višak kapaciteta, primoravajući kineske proizvođače da spas traže na inostranim tržištima.

Kako je do toga došlo

Izvoz je odavno jedan od stubova kineskog ekonomskog rasta. U okviru industrijske strategije „Proizvedeno u Kini 2025“, predstavljene pre deset godina, Peking je uložio milijarde dolara u strateške sektore sa ciljem da preuzme dominaciju u visokotehnološkim lancima snabdevanja.

Plod tih ambicija, pojačan pandemijskom potražnjom, bio je rast kineskog izvoza od gotovo 45 odsto za samo pet godina. Ostalim industrijskim ekonomijama bilo je teško da se nose s kineskom masovnom proizvodnjom po niskim cenama, dok se zavisnost mnogih zemalja u razvoju od kineskih proizvoda dodatno produbila.

Zamenik direktora Glavne uprave carina Van Đun objasnio je kineski trgovinski uspeh širokom i uvezanom industrijskom infrastrukturom, kao i upornošću izvoznika. Hu Siđin, bivši glavni urednik državnog tabloida Global tajms, bio je još direktniji:

„Konkurentnost kineskih proizvoda ne može biti izbrisana trgovinskim protekcionizmom. Njihov kvalitet i niska cena čine ih neodoljivim, a tržišne sile potvrđuju da kineski lanac snabdevanja danas nema premca u svetu", napisao je on u ponedeljak na društvenim mrežama.