Putin ovo šalje Maduru da gađa Trampove trupe? U SAD se zaledili od straha - da li će uopšte započeti invaziju nakon ovog?

Prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume Aleksej Žuravljov otvoreno je nagovestio mogućnost isporuke ruskih dalekometnih krstarećih i balističkih sistema Venecueli.

Reč je o naoružanju koje, kako je jasno poručeno, nije simbolično već sposobno da direktno utiče na bezbednosne kalkulacije Vašingtona.

Žuravljov je naglasio da su količine, tipovi i tehnički detalji takvih isporuka poverljive prirode, uz poruku da bi SAD mogle da se suoče sa „neprijatnim iznenađenjem“. Prema njegovim rečima, Rusija nema nikakvih međunarodnih obaveza koje bi je sprečavale da „prijateljskoj državi“ isporuči savremene sisteme poput Orešnika ili već dokazanog Kalibra.

PVO sistemi već potvrđeni, rakete slede?

Ova izjava dolazi u trenutku kada je potvrđeno jačanje venecuelanske protivvazdušne odbrane isporukama sistema Pancir i Buk-M2. Time je dodatno pojačana zabrinutost analitičara koji prate bezbednosna kretanja u Zapadnoj hemisferi, jer se radi o ozbiljnom unapređenju vojnih kapaciteta Karakasa.

Istovremeno, više izvora navodi da Sjedinjene Američke Države već mesecima raspoređuju svoje snage u širem regionu oko Venecuele. U pojedinim procenama pominje se čak i razmatranje vojnih udara sa ciljem promene vlasti u Karakasu, što dodatno podgreva rizik od direktne konfrontacije.

Venecuela već raspolaže najjačom PVO u Latinskoj Americi, ali joj nedostaje sposobnost da ugrozi američke ratne brodove koji deluju na velikim udaljenostima, kao i mogućnost projekcije sile prema kopnenim ciljevima van regiona. Upravo tu Moskva vidi prostor za strateški pomak.

Orešnik kao faktor odvraćanja

Ako bi Venecuela dobila ruske dalekometne sisteme, to bi moglo da predstavlja prekretnicu. Takvo naoružanje bi značajno povećalo cenu bilo kakvog američkog vojnog scenarija i nateralo Vašington da preispita svaki oštriji potez.

Posebnu pažnju izaziva sistem Orešnik , raketni kompleks srednjeg dometa koji je prvi put upotrebljen u borbenim uslovima 21. novembra protiv ciljeva u Ukrajini. Njegovo postojanje tada je prvi put i zvanično potvrđeno, dok je ruski predsednik Vladimir Putin 23. juna saopštio da je serijska proizvodnja već u toku.

Orešnik koristi više hipersoničnih kliznih bojevih jedinica koje mogu da probiju protivvazdušnu odbranu i da u završnoj fazi menjaju ciljeve. Domet od oko 4.000 kilometara znači da bi, u slučaju ozbiljne eskalacije, ciljevi duboko u kontinentalnom delu SAD mogli da se nađu u dometu, ukoliko bi sistem bio raspoređen na teritoriji Venecuele.

U Moskvi je jasno da bi takav potez predstavljao nivo eskalacije kakav nije viđen još od Kubanske krize. Ipak, činjenica da je Rusija već odlučila da Orešnik isporuči Belorusiji pokazuje da izvoz ovog sistema, iako politički rizičan, nije isključen.

Alternativne opcije i šira strategija

Kao diskretnije, ali i dalje veoma opasne alternative, pominju se i drugi sistemi. Među njima je 9M729 Novator, kopneno lansirana krstareća raketa dometa oko 2.500 kilometara, što je dovoljno za pokrivanje čitave Floride, kao i obalski sistem Bastion sa raketama P-800, namenjenim uništavanju ratnih brodova.

Rusija je i ranije demonstrirala podršku Venecueli slanjem strateških bombardera Tu-160 na njene aerodrome u periodima pojačanih tenzija sa SAD. Međutim, sposobnost da sama Venecuela ugrozi američke brodove u Karipskom basenu i potencijalne ciljeve na teritoriji SAD bila bi daleko efikasnija, uz istovremeno smanjenje direktnog angažmana ruskih snaga.

Strateško razmišljanje u Moskvi sve više ide u pravcu jačanja vojnih kapaciteta saveznika, kako bi oni sami mogli da odgovore na regionalne pretnje, dok Rusija zadržava političku i tehnološku polugu uticaja.

Sve ukazuje da se priprema teren za novo strateško nadmudrivanje na liniji Moskva–Vašington–Karakas. Iskustvo iz istorije pokazuje da raspoređivanje ofanzivnih sistema u blizini teritorije velikih sila retko kada ostaje bez ozbiljnih i dugoročnih posledica.