Vrhunac ludila u Briselu: Doneli su konačnu odluku o Rusiji - gore ne može, Moskva neće sedeti skrštenih ruku

Ruska državna imovina u Evropskoj uniji mogla bi da ostane trajno zamrznuta na osnovu novog pravnog mehanizma koji su danas odobrile države članice EU, piše Politiko.

Reč je o potezu koji značajno menja dosadašnji režim sankcija i praktično zatvara prostor za eventualno odmrzavanje ruskih sredstava u okviru budućeg mirovnog sporazuma.

Prema pravnom dokumentu u koji je briselski portal imao uvid, a koji su ambasadori svih 27 država članica podržali tokom popodnevnog sastanka, vanredna ovlašćenja ostaju na snazi sve dok „Rusija ne okonča agresiju na Ukrajinu i ne obezbedi ratne reparacije“.

Oko 210 milijardi evra ostaje blokirano

Ambasadori EU preneli su Evropskoj komisiji hitna ovlašćenja da zadrži zamrznutih oko 210 milijardi evra ruske državne imovine sve dok, kako se navodi u dokumentu, „Moskva ne isplati ratnu reparaciju Ukrajini“. Najveći deo tih sredstava nalazi se u belgijskom finansijskom depozitaru Juroklir.

Novi pravni mehanizam, prema oceni Politika, predstavlja ozbiljan udarac očekivanjima Kremlja da bi zamrznuta imovina mogla biti vraćena Rusiji u okviru posleratnog dogovora. Kao dodatni kontekst navodi se da takvu ideju podržava aktuelni predsednik SAD Donald Tramp, ali da ona u evropskim prestonicama nailazi na veoma ograničenu podršku.

Zaobilazak pravila jednoglasnosti

Jedan od ključnih efekata novog mehanizma jeste značajno smanjenje mogućnosti da pojedine članice EU, koje se u Briselu često percipiraju kao naklonjenije Rusiji, poput Mađarske i Slovačke, blokiraju produženje sankcija i time omoguće odmrzavanje imovine.

Do sada je važio princip prema kojem se sankcije moraju jednoglasno obnavljati na svakih šest meseci, što je davalo mogućnost pojedinim državama da glasanjem protiv dovedu u pitanje nastavak zamrzavanja sredstava. Novi pravni okvir praktično zaobilazi to pravilo.

Obrazloženje EU: zaštita privrede i bezbednosti

Evropska unija je promenu obrazložila procenom da bi vraćanje ruske državne imovine moglo da izazove ozbiljne poremećaje u evropskoj ekonomiji, ali i da podstakne, kako se navodi, „hibridne napade Kremlja širom Unije“.

„Zadržavanje zamrzavanja predstavlja primerenu meru kako bi se izbegle dalje posledice neviđenih razmera po ekonomsku situaciju Evropske unije“, navodi se u pravnom tekstu Evropske komisije.

Izmenjen plan finansiranja Ukrajine

Evropska komisija je prvobitno predložila ovaj mehanizam kao deo šireg plana da se oko 210 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava iskoristi za finansijsku podršku Ukrajini. Međutim, Belgija se snažno protivila tom pristupu zbog bojazni da bi, u slučaju da Rusija u budućnosti povrati sredstva, upravo ona mogla snositi finansijsku odgovornost za nadoknadu novca, s obzirom na to da se najveći deo imovine nalazi na njenoj teritoriji.

Kako bi otklonila te zabrinutosti, Evropska komisija je iz konačne verzije predloga uklonila sve odredbe koje su se odnosile na kreditni aranžman, zadržavajući fokus isključivo na dugoročnom zamrzavanju sredstava.