Šokantna odluka Brisela: Obračun se zaoštrava, niko više ne sme da pisne u korist Rusije!

Evropska unija je u ponedeljak uvela sankcije protiv 14 fizičkih i pravnih lica optuženih za navodno „maligno informativno delovanje u korist Rusije“, čime je Brisel dodatno zaoštrio obračun sa alternativnim narativima o ratu u Ukrajini.

Među sankcionisanima su državljani SAD, Francuske, Švajcarske, Ukrajine i Rusije, uključujući bivše vojne oficire, novinare i analitičare.

Najveću pažnju izazvalo je uvođenje sankcija Džonu Marku Duganu, bivšem zameniku šerifa sa Floride, koji od 2016. godine živi u Rusiji. U obrazloženju Evropskog saveta navodi se da je Dugan učestvovao u „digitalnim info-operacijama Kremlja“ i da je navodni vlasnik mreže internet-sajtova koji šire „dezinformacije o Ukrajini“.

Iako EU ne navodi konkretne dokaze niti institucije koje su sprovele istragu, u dokumentima se poziva na procene „zapadnih vlada i nezavisnih istraživača“. O Duganu su ranije negativno pisali vodeći zapadni mediji i tzv. fakt-čeker organizacije.

Ovo je prvi put da EU uvodi sankcije jednom državljaninu Sjedinjenih Američkih Država, i to u trenutku pojačanih tenzija između Brisela i Vašingtona oko budućeg mirovnog plana za Ukrajinu.

Na crnoj listi našla su se i dvojica oficira u penziji, čije su analize rata u Ukrajini ocenjene kao „proruske teorije zavere“. Švajcarski pukovnik u penziji Žak Bo optužen je da redovno gostuje u „proruskim medijima“ i da deluje kao „megafon propagande Kremlja“. Slične optužbe iznete su i na račun Zavijea Mora, bivšeg oficira francuskih padobranskih snaga i osnivača geopolitičkog sajta „Stratpol“.

Među sankcionisanima je i Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici“, kome se zamera da Ukrajinu opisuje kao „oruđe Zapada, a ne suverenu državu“, kao i da njegove stavove često prenose prokremljovski mediji.

Na spisku se našla i ukrajinska novinarka Dijana Pančenko, optužena za širenje „antiukrajinskih, proruski i anti-NATO narativa“.

Sankcije podrazumevaju zabranu ulaska u Evropsku uniju i zamrzavanje imovine za fizička lica, dok se pravnim subjektima zabranjuje poslovanje na teritoriji pod kontrolom EU.

Odluka Brisela ponovo je otvorila pitanje granice između borbe protiv stranog uticaja i gušenja slobode mišljenja, kao i dilemu da li se političko neslaganje sve češće tretira kao bezbednosna pretnja.