Horor u 2026: Zaboravite na Ukrajinu, Gazu, sve ratove... Dolazi nešto mnogo strašnije što može da uništi celu planetu

Globalne temperature u 2026. godini verovatno će premašiti 1,4 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, saopštila je britanska Meteorološka služba, upozoravajući da zagađenje izazvano fosilnim gorivima nastavlja da podstiče ekstremne vremenske pojave širom sveta.

Prema centralnoj prognozi britanskog Meteorološkog zavoda, 2026. godina biće nešto hladnija od 2024, koja je sa oko 1,55 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka bila najtoplija godina otkako se vrše merenja. Ipak, očekuje se da će se 2026. svrstati među četiri najtoplije godine zabeležene od 1850. godine, piše Gardijan.

Procene pokazuju da će prosečna globalna temperatura u 2026. godini biti u rasponu od 1,34 do 1,58 stepeni Celzijusa iznad proseka iz perioda 1850–1900.

- Vrlo je verovatno da su poslednje tri godine već premašile prag od 1,4 stepena Celzijusa, a očekujemo da će 2026. biti četvrta uzastopna godina sa takvim porastom - izjavio je klimatolog Adam Skajf, koji je predvodio izradu prognoze britanske Meteorološke službe.

Rizik od prekoračenja granice iz Pariskog sporazuma

Naučnici podsećaju da su se svetski lideri Pariskim klimatskim sporazumom obavezali da će ograničiti globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Iako se taj cilj procenjuje na osnovu dugoročnog, tridesetogodišnjeg proseka, pojedinačne godine i meseci već povremeno premašuju taj prag.

„Prvo privremeno prekoračenje granice od 1,5 stepeni Celzijusa zabeleženo je 2024. godine, a naša prognoza za 2026. ukazuje da je sličan scenario ponovo moguć“, rekao je klimatolog Nik Danston.

EU upozorenja i dugoročni trend zagrevanja

Naučnici Evropske unije su prošle nedelje saopštili da je gotovo izvesno da će se 2025. godina završiti kao druga ili treća najtoplija godina u istoriji. Podaci programa EU Kopernikus pokazuju da su prosečne globalne temperature u periodu od januara do novembra bile 1,48 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.

Iako su prirodne klimatske oscilacije, poput El Ninja i La Ninje, uticale na kratkoročna kolebanja temperatura, stručnjaci naglašavaju da je dugoročni trend rasta direktna posledica emisija gasova sa efektom staklene bašte i smanjene sposobnosti prirodnih sistema da apsorbuju ugljen-dioksid.

Britanska Meteorološka služba upozorava da će bez ozbiljnog smanjenja emisija i promene energetskih politika rizik od sve češćih ekstremnih vremenskih pojava nastaviti da raste u narednim godinama.

BONUS VIDEO