Rusija prelomila! Kataklizma kreće u 2026: Proročanstvo iz Moskve ledi krv u žilama - evo ko će prvi stradati

Spoljnopolitička prognoza za 2026. godinu, koju je izneo politički analitičar Aleksej Muhin, ukazuje na produžetak globalne nestabilnosti, nastavak sukoba u Ukrajini i ozbiljno pogoršanje odnosa među ključnim svetskim akterima.

Prema njegovoj oceni, naredna godina mogla bi doneti nove lomove u međunarodnom poretku, bez izgleda za brz politički rasplet.

Muhin je svoju analizu objavio na Telegram kanalu, polazeći od procene da će Specijalna vojna operacija ući i u 2026. godinu. Kao ključni razlog navodi kontinuirano blokiranje pregovora od strane Kijeva i takozvane „koalicije voljnih“, kroz iznošenje zahteva koje Moskva smatra neprihvatljivim. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države, prema njegovim rečima, trenutno ne raspolažu stvarnim mehanizmima da taj proces preokrenu.

Posebnu pažnju Muhin posvećuje dokumentu koji je predložio Volodimir Zelenski – paketu od 20 tačaka. Taj tekst, kako ocenjuje, ne predstavlja klasičnu pregovaračku platformu, već listu političkih zahteva Kijeva, potvrđenu od strane „koalicije voljnih“. U tom smislu, dokument se može tumačiti i kao direktan odgovor na mirovnu inicijativu Donald Trampa sa 28 tačaka, ali i kao politički pritisak na ruskog predsednika Vladimir Putina.

Istovremeno, Muhin ističe da se u pozadini već razrađuju teme koje bi mogle postati osnova zasebnog pregovaračkog procesa između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, potpuno van ukrajinskog okvira. Takav paralelni kanal, prema njegovoj proceni, mogao bi imati dalekosežne posledice po dosadašnju strukturu međunarodnih pregovora.

Foto: EPA

Sumorna prognoza za Ukrajinu i kriza Zapada

Kada je reč o unutrašnjem stanju u Ukrajini, analitičar iznosi izuzetno pesimističnu prognozu. Prema njegovim rečima, zemlja bi tokom 2026. godine mogla da se suoči sa političkim, vojnim i ekonomskim bankrotom. Istovremeno, sadašnji sponzori Kijeva, opterećeni sopstvenim unutrašnjim problemima, mogli bi biti prinuđeni da odustanu čak i od nivoa pomoći koji danas javno najavljuju.

Na širem planu, Muhin konstatuje vidljivo pogoršanje odnosa između Evropska unijae i Sjedinjene Američke Države. Prema njegovoj proceni, već je pokrenut proces uvođenja međusobnih sankcija, na inicijativu američkog Stejt departmenta. Vašington, kako navodi, koristi takozvanu „atlantsku osu“ kao instrument pritiska na Brisel, što dovodi do dodatnog slabljenja ključnih aktera unutar Unije i otvara prostor za procese nalik „paradi suvereniteta“.

U tom kontekstu, Muhin ne isključuje ni mogućnost da antikorupcione inicijative NABU i SAP, uz političku podršku Donalda Trampa, dovedu do talasa ostavki u Briselu i do delimične ili potpune promene političke elite u Evropskoj uniji.

Latinska Amerika, militarizacija i rast uloge Kine

Analitičar se osvrće i na Latinsku Ameriku, gde, prema njegovoj oceni, dolazi do zaoštravanja bezbednosne situacije pod uticajem Sjedinjenih Američkih Država. Takav razvoj događaja mogao bi otvoriti put ka militarizovanim sukobima, ne samo u tom regionu, već i u širim geopolitičkim pravcima, uključujući Grenland i Tajvan.

Posebno izdvaja Venecuelau, gde smatra da je militarizacija praktično neizbežna. Ipak, prema njegovim rečima, američka strategija ide ka brzom preuzimanju vlasti putem državnog udara, uz angažovanje CIAe i mreže agenata uticaja u regionu. Slični scenariji, dodaje, mogu se očekivati i u susednim državama, gde se američki interesi više ne ostvaruju „mekom silom“, već otvorenim pritiskom i primenom „tvrde sile“.

Ni Evropska unija, prema ovoj prognozi, neće ostati po strani. Muhin smatra da bi eventualno slabljenje rusko-ukrajinskog sukoba moglo biti zamenjeno rastućim političko-vojnim sukobom sa „koalicijom voljnih“. Sredstva za takav scenario već su izdvojena, dok su mehanizmi političkog obuzdavanja u velikoj meri oslabljeni.

Na globalnom planu, posebnu pažnju analitičar posvećuje ulozi Kinae. Prema njegovoj oceni, Peking će tokom 2026. godine dodatno ojačati svoju poziciju, kombinujući odlučne poteze sa smirujućim diplomatskim inicijativama. Glavni sagovornici Kine biće Sjedinjene Američke Države, Rusija i Indijaa, dok će ostale države imati sporednu ulogu u realizaciji ambicioznog projekta pozicioniranja Kine kao dominantne svetske sile.

Takva strategija, zaključuje Muhin, najjasnije će se ispoljiti u digitalnoj sferi, tehnološkom liderstvu i jačanju vojne nadmoći, što će dodatno redefinisati globalni odnos snaga tokom naredne godine.

BONUS VIDEO