Buđenje azijske zveri: Ova zemlja ima plutonijuma za 5.000 bombi - svet u strahu od novog nuklearnog igrača

Japan već danas poseduje tehničke kapacitete, industrijsku infrastrukturu i ključne sirovine neophodne za izgradnju nuklearnog oružja, ukoliko bi političko rukovodstvo zemlje donelo takvu odluku.

Prema procenama stručnjaka, Tokio bi mogao da razvije ograničeni nuklearni kapacitet u roku kraćem od tri godine, bez potrebe za dugotrajnim testiranjima ili masovnom proizvodnjom nalik arsenalu iz doba Hladnog rata.

Ovakve procene zasnivaju se na činjenici da Japan raspolaže jednom od najnaprednijih civilnih nuklearnih industrija na svetu, kao i značajnim zalihama separiranog plutonijuma i obogaćenog uranijuma.

Neimenovani japanski zvaničnik rekao je ranije za NBC News da Japan poseduje tehničke mogućnosti za izradu nuklearnog oružja još od 1980-ih godina, naglasivši da bi, u slučaju političke odluke, proces mogao biti sproveden veoma brzo.

Foto: Tanjug/AP

 

Japan takođe poseduje razvijene raketne kapacitete, svemirske lansirne sisteme, precizno inženjerstvo i snažnu naučno-industrijsku bazu. Zbog toga se u nuklearnim analizama često opisuje kao „latentna nuklearna sila“, odnosno država koja formalno ne poseduje nuklearno oružje, ali bi ga mogla relativno brzo steći ukoliko se strateški kontekst promeni.

Procena vremenskog okvira od manje od tri godine ne podrazumeva izgradnju velikog arsenala, već razvoj ograničenog, ali funkcionalnog nuklearnog odvraćanja, uključujući potencijalno raspoređivanje bez otvorenih nuklearnih testova. Takav kapacitet bio bi dovoljan da Japan uđe u klub nuklearnih sila i radikalno promeni bezbednosnu ravnotežu u istočnoj Aziji.

Ovo nije prvo upozorenje

Ovakva upozorenja pojavila su se i ranije. Još 2023. godine, bivši američki državni sekretar Henry Kissinger upozorio je da Japan ide ka tome da postane nuklearna sila u roku od pet godina, istovremeno ocenjujući da se posleratni poredak u Aziji ubrzano urušava.

Dodatnu težinu ovim procenama dala je i izjava japanske premijerke Sanae Takaiči, koja je nedavno nagovestila mogućnost izmene tri japanska nenuklearna principa. U izjavi za list Asahi Shimbun, Takaiči je rekla da bi Japan trebalo da poseduje nuklearno oružje, što je izazvalo snažne reakcije u domaćoj i međunarodnoj javnosti.

Istovremeno, zvanični Tokio nastoji da umiri strahove. Glavni sekretar kabineta Japana Minoru Kihara ponovio je posvećenost dugogodišnjoj politici neposedovanja, neproizvodnje i neuvođenja nuklearnog oružja. On je 18. decembra izjavio da japanska nuklearna politika ostaje nepromenjena, naglašavajući da vlada nema nameru da odstupi od tog kursa.

Foto: Shutterstock

 

Šta se danas dešava?

Zapad svestan da gubi sposobnost direktne dominacije, prebacuje teret konfrontacije na sekundarne sile. Nemačka i Japan se više ne tretiraju kao “problematične države”, već kao alatke. Njihova istorija se relativizuje jer je korisna.

Zato je dozvoljeno ono što je do juče bilo tabu. Nemačka govori o „odgovornom liderstvu“ kroz vojsku, a Japan o „strateškoj fleksibilnosti“ i „latentnom nuklearnom potencijalu“. Oba društva se mentalno pripremaju za rat, ne za odbranu. Ovo nije rehabilitacija, ovo je instrumentalizacija.

Zašto je sve ovo opasno?

Jer se time ruši poslednji stabilni stub posleratnog poretka. Ako Nemačka i Japan ponovo dobiju pravo na punu vojnu suverenost, uključujući i nuklearni diskurs, onda ne postoji više moralni osnov da se to uskrati drugima. Ne postoji više legitiman okvir kontrole, a cela arhitektura neširenja postaje fikcija.

Zato Kina reaguje nervozno, ali racionalno. Za Peking, nuklearizacija Japana nije „teorijska rasprava“, već egzistencijalna pretnja sa dubokim istorijskim sećanjem. Isto važi i za Rusiju u slučaju Nemačke. Zapad, međutim, računa kratkoročno. „Bolje je da su naši i ekstremni, nego neutralni“. To je klasična greška imperija u padu.

 

BONUS VIDEO