Udarno otkriće o Venecueli zatreslo ceo svet! Znate li šta se upravo nalazi u srcu Evrope? "Godinama su iznosili..."

Venecuela je u godinama koje su prethodile faktičkom državnom bankrotu u tišini iznosila ogromne količine zlata centralne banke u Švajcarsku, kako bi obezbedila gotovinu i garancije za kredite, pokazali su podaci švajcarskih carinskih organa.

Prema tim informacijama, Karakas je tokom petogodišnjeg perioda prebacio čak 127 tona zlatnih rezervi, čija se vrednost procenjuje na oko 4,7 milijardi švajcarskih franaka, odnosno približno pet milijardi evra. Zlato je slato u Švajcarsku, jednu od najvažnijih svetskih tačaka za trgovinu i preradu plemenitih metala.

Zašto baš Švajcarska

Švajcarska je domaćin nekih od najvećih rafinerija zlata na svetu, smeštenih pre svega u kantonu Tičino. Upravo u tim postrojenjima zlato se pretapa u međunarodno priznate poluge standarda „Good Delivery“, što omogućava njegovu lakšu prodaju ili korišćenje kao kolaterala za kredite na globalnom finansijskom tržištu.

Venecuelanske vlasti su, prema navodima izveštaja, deo zlata prodale kako bi došle do hitne likvidnosti, dok je ostatak korišćen kao obezbeđenje za pozajmice i refinansiranje dugova u trenutku kada su svi klasični izvori finansiranja već bili zatvoreni.

„Potez očaja“ pred bankrot

Slanje zlata u inostranstvo opisuje se kao potez očaja vlade predsednika Nikolasa Madura, koja je pokušavala da izbegne potpunu finansijsku paralizu države. U tom periodu Venecuela je bila praktično odsečena od međunarodnih tržišta kapitala, dok su prihodi od izvoza nafte, glavnog izvora deviza, naglo pali.

Kada je zemlja 2017. godine prestala da servisira dugove i kamate, finansijski jaz procenjivan je na više od 15 milijardi dolara, bez realne mogućnosti da se taj manjak nadoknadi iz redovnih prihoda.

Gde je završilo venecuelansko zlato

Nakon prerade u Švajcarskoj, deo venecuelanskog zlata prosleđen je u druge zemlje, uključujući Veliku Britaniju, jedno od ključnih svetskih tržišta zlata, dok je značajan deo rezervi prodat Turskoj. U trenutku kada su ti transferi obavljani, oni formalno nisu kršili međunarodne sankcije.

Situacija se, međutim, promenila 2018. godine, kada je Švajcarska, nakon pooštravanja međunarodnih mera protiv Venecuele, uskladila svoju politiku sa sankcijama Evropske unije. Od tada su ovakve operacije praktično onemogućene.

Dug koji je progutao državu

Uprkos rasprodaji i zalozi zlatnih rezervi, Venecuela nije uspela da izbegne kolaps. Država je već 2017. godine ušla u neplaćanje, a njen spoljni dug danas se procenjuje na čak 170 milijardi dolara, što je oko dvostruko više od godišnjeg bruto domaćeg proizvoda.

Zbog toga se Venecuela danas smatra faktički bankrotiranom državom, dok podaci o tajnom iznošenju zlata bacaju dodatno svetlo na razmere krize i metode kojima je vlast pokušavala da produži opstanak sistema.

Priča o 127 tona zlata pokazuje koliko je duboko bila uzdrmana venecuelanska ekonomija – i do koje mere je država bila spremna da ide kako bi kupila još malo vremena pred neizbežnim slomom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.