Šok plan Danske: Evo kako pokušava da izbegne Trampovu invaziju na Grenland!

Danska će ponuditi SAD do 10 novih baza na Grenlandu na sastanku koji će zvaničnici vlade premijerke Mete Frederiksen održati sa šefom Stejt departmenta Markom Rubijom.

Kao jedan od mogućih učesnika pominje se ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen, dok se ne isključuje ni prisustvo predstavnika autonomnih vlasti Grenlanda.

Centralna tema razgovora biće sudbina Grenlanda - najvećeg ostrva na svetu, koje se nalazi u okviru Kraljevine Danske, ali sa posebnim autonomnim statusom.

Italijanski list podseća da američki predsednik Donald Tramp ne isključuje "nijednu opciju", uključujući i vojnu intervenciju, kako bi SAD osigurale kontrolu nad ovim strateški izuzetno važnim regionom.

U tom kontekstu, danska premijerka Mete Frederiksen odlučila je da iz faze javnog umanjivanja Trampovih pretnji pređe na aktivnu potragu za pragmatičnim rešenjem. Kopenhagen je, prema navodima, spreman da Beloj kući iznese veoma primamljivu ponudu u nadi da će time smiriti američkog predsednika.

Polazna osnova tog plana jeste sporazum o odbrani Grenlanda koji su Danska i SAD potpisale još 1951. godine. Tim dokumentom bilo je predviđeno postojanje samo jednog američkog garnizona na ostrvu vazduhoplovne baze Tule, koja danas nosi naziv baza svemirskih snaga Pitufik.

Novi dogovor, međutim, predviđa značajno proširenje američkog vojnog prisustva, uz formalni uslov da o tome budu konsultovane i danske vlasti, kao i samouprava Grenlanda.

Tokom Hladnog rata Pentagon je već imao više vojnih objekata na Grenlandu, a jedna od nekadašnjih baza otkrivena je tek nedavno ispod ledenog pokrivača debljine oko 30 metara. Sada su Danci spremni da odu i korak dalje i ponude čak do deset novih američkih vojnih baza.

Navodi se i da generalni sekretar NATO Mark Rute podržava ovaj potez i da bi želeo da predloži širi projekat bezbednosti Arktika, koji bi dobio saglasnost svih članica Alijanse.

Otvoreno pitanje ostaje način raspodele troškova izgradnje i upravljanja novim bazama, koje bi bile opremljene najsavremenijom vojnom i tehnološkom opremom. Sa druge strane, nema dileme oko komandne strukture ona bi bila poverena Americi, tačnije Komandi združenih snaga u Norfolku, u saveznoj državi Virdžiniji.

Osim vojne saradnje, vlada Mete Frederiksen planira da Rubiju predloži i jačanje ekonomske saradnje između SAD i Grenlanda. Kao pravni okvir poslužiće zajednička dansko-američka deklaracija potpisana 6. avgusta 2004. godine.

Ovim dokumentom obuhvaćeni su sektori poput istraživanja, tehnologije, energetike, zaštite životne sredine, obrazovanja, razvoja, turizma i aviosaobraćaja. Iako do sada deklaracija nije dala značajnije rezultate, sada bi mogla dobiti potpuno novo značenje.

Prema pisanju italijanskog lista, ovaj okvir bi američkim kompanijama omogućio brz ulazak i investiranje u eksploataciju ležišta retkih metala, nafte i drugih strateških resursa na Grenlandu - što bi privuklo ne samo pažnju Donalda Trampa, već i celokupnog američkog ekonomskog sistema.

 

VIDEO BONUS