Ispovest ukrajinskog pilota: "Ruska raketa uvek krene za mnom" – Šta se desi kada MiG-29 uđe u zonu S-400? (FOTO)

Za ukrajinske pilote lovaca MiG-29, koji deluju od prvih dana ruskih vojnih operacija duž istočne linije fronta, svaka misija predstavlja kombinaciju preciznog proračuna i instinkta za preživljavanje.

U okruženju u kojem se oslanjaju na sovjetsku tehnologiju staru više decenija, granice teorijski mogućeg odavno su pomerene.

Jedan od pilota ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa/RadioSvoboda/RFE, opisuje realnost u kojoj ruski sistemi protivvazdušne odbrane S-400 predstavljaju stalnu i neposrednu pretnju. Prema njegovim rečima, operativna logika ruskih sistema je jednostavna: nakon izvršenja zadatka, raketa dugog dometa gotovo uvek „kreće za avionom“.

Ovakva dinamika, u kojoj se borbeni avioni pretvaraju u mete, ne ilustruje samo ekstremne rizike misija vazdušne podrške, već i duboki tehnološki jaz koji, prema pomenutom glasilu, može biti prevaziđen jedino potpunim prelaskom na savremene zapadne platforme.

Ruska taktika: Su-35 kao produžena ruka sistema S-400

Prema svedočenju pilota, ruska taktika zabrane vazdušnih dejstava tokom protekle godine evoluirala je iz osnovnog odvraćanja u slojeviti sistem presretanja i uništenja. Prva faza ukrajinskih misija gotovo uvek podrazumeva susret sa patrolama lovaca Su-30 i Su-35, čiji je zadatak da razbiju formacije i primoraju ukrajinske avione da manevrišu u pravcu dometa baterija S-400 raspoređenih duboko iza linije fronta.

Pilot navodi da se u gotovo svakoj borbenoj misiji, neposredno nakon ispuštanja borbenog tereta, bilo da je reč o antiradarskim raketama HARM ili vođenim bombama JDAM, registruje lansiranje ruskih projektila dugog dometa. Ovaj obrazac, koji opisuje kao „napad iz pozadine“, primorava pilote na ekstremne manevre pri malim visinama, pretvarajući povratak u bazu u trku sa vremenom protiv sistema za koje se tvrdi da mogu da gađaju ciljeve na udaljenostima do 250 kilometara.

Foto: Shutterstock

 

NATO oružje na sovjetskim avionima: tehnički uspeh uz visoku cenu

Integracija zapadnog naoružanja na platformu MiG-29, prema RFE, predstavlja značajan inženjerski uspeh, ali i izvor ozbiljnih taktičkih rizika. Upotreba JDAM bombi zahteva penjanje na visine do 10.000 metara kako bi se obezbedio dovoljan domet klizanja, što avion čini vidljivim ruskim radarima u kritičnom trenutku misije.

Pilot navodi da su ovakvi udari u pojedinim slučajevima omogućili neutralisanje logističkih čvorišta i sistema protivvazdušne odbrane kratkog i srednjeg dometa, poput Pancira ili Buka. Međutim, cena se, prema njegovim rečima, plaća kroz ogromno opterećenje konstrukcije aviona projektovanih pre nekoliko decenija.

Početni entuzijazam zbog novih mogućnosti brzo je zamenjen realnošću, u kojoj se letenje na velikim visinama blizu linije kontakta često doživljava kao misija sa minimalnim marginama preživljavanja. Povratak u bazu, kako tvrdi pilot, u velikoj meri zavisi od iskustva posade i bliske koordinacije sa jedinicama za elektronsko ratovanje.

F-16 kao „filter“ protiv dronova

U domenu protivvazdušne odbrane, razlika između sovjetskih i zapadnih platformi postala je posebno vidljiva početkom ove godine. Prema ukrajinskim tvrdnjama, MiG-29, sa zastarelim Doplerovim radarima, ima ozbiljne poteškoće u detekciji malih ciljeva poput dronova tipa Geranj, koji često lete na visinama ispod 200 metara.

Nasuprot tome, američki F-16 se opisuje kao elektronski „filter“, sposoban da istovremeno prati i angažuje više ciljeva. Pilot tvrdi da jedan F-16 može da neutralizuje do sedam vazdušnih meta koristeći ceo raspoloživi raketni arsenal, dok se za MiG-29 obaranje dva ili tri drona smatra izuzetnim rezultatom.

Razlog ove razlike vidi se u prilagodljivosti zapadnih senzora teškim vremenskim uslovima i sposobnosti rada protiv dronova izrađenih od novih kompozitnih materijala sa smanjenim radarskim odrazom.

Foto: U.S. Air National Guard photo by Master Sgt. Luke Olson

 

Plan do 2030: produženi život MiG-29 i prelazni period

Uprkos fizičkom i tehničkom zamoru flote, ukrajinski strateški planovi, prema navodima pilota, predviđaju zadržavanje MiG-29 u operativnoj upotrebi najmanje do 2030. godine. Paralelno se planira integracija aviona Mirage 2000, a potom i potencijalno Gripena ili Rafala.

Ovaj prelazni period zahteva duboku reorganizaciju kopnene logistike. Aerodromi su, prema svedočenju, transformisani u složene sisteme sa disperzovanim osobljem i opremom, kako bi se smanjili gubici od ruskih udara krstarećim raketama tipa Kalibar.

Iskustva iz prvih dana sukoba, kada su piloti delovali u uslovima potpune dezorganizacije i sa minimalnim zalihama goriva, stvorila su jezgro visoko iskusnih operatera. Prema ovom zapadnom izvoru, njihova glavna prepreka danas više nije ljudski faktor, već ograničenja same tehnike.

Zaključno, pilot ocenjuje da su ukrajinske vazdušne snage pokazale sposobnost da se bore i sa improvizovanim rešenjima, ali da će dugoročna kontrola vazdušnog prostora zavisiti od brzine isporuke modernih zapadnih aviona sposobnih da se direktno suprotstave sistemima kao što je S-400.

Foto: EPA/ROMAN PILIPEY

 

BONUS VIDEO