Iranci potpuno uništili sopstvenu zemlju! Ovo su prve procene štete - Stanje je užasno...

Situacija u Iranu ostaje izuzetno napeta. Antivladini protesti, koji traju već treću nedelju, zahvatili su više od 100 gradova, a u sukobima demonstranata i snaga bezbednosti, prema podacima američkih organizacija za ljudska prava, stradalo je najmanje 2.500 ljudi. Sva dešavanja pratite uživo na Informer.rs.

23:18 Ovo su prve procene štete u Iranu

Prema najnovijim izveštajima, više od 250 džamija i 20 Huseinijaha je oštećeno, dok je ulaz u Imamieh džamiju u provinciji Golestan uništen. Samo u Teheranu je stotine privatnih vozila zapaljeno, a ukupno je 364 velikih prodavnica i 419 malih radnji pretrpelo štetu. Bankarski sektor je posebno pogođen - 317 filijala potpuno uništeno, 4.700 filijala pretrpelo oštećenja od 10 do 90%, dok je 1.400 bankomata oštećeno, a 250 trajno van funkcije. Takođe su stradali obrazovni i kulturni objekti: 265 škola, tri velike biblioteke i osam kulturnih i turističkih lokacija. Zabeležena su i oštećenja medicinskih centara, 182 ambulante i opreme vatrogasnih službi, kao i infrastrukturne štete od 6,6 miliona dolara u elektroenergetskom sektoru i 14 miliona dolara gubitaka u bankama.

 

 

22:13 Protesti su se smirili, manje je ljudi na ulicama

Iranski opozicioni pokret, koji je zahvatio celu zemlju, danas je pokazivao znakove usporavanja pod teretom brutalne represije vlasti, u kojoj su, prema dostupnim podacima, hiljade ljudi ubijene, a desetine hiljada završili u zatvorima.

U Teheranu su građani izvestili o relativnom zatišju na ulicama, pucnjevi su utihnuli, a požari su ugašeni. To predstavlja oštar kontrast u odnosu na prethodne nedelje, kada su se velike mase demonstranata direktno sukobile sa snagama bezbednosti.

Do usporavanja protesta došlo je samo dva dana nakon što je predsednik SAD Donald Tramp pozvao Irance da "nastave da protestuju i preuzmu svoje institucije", poručivši da "pomoć dolazi". Prema obaveštajnim procenama, Sjedinjene Američke Države tada su se pripremale za mogući napad na Iran, čime je Tramp pretio ako iranske vlasti nastave da ubijaju demonstrante.

Međutim, u sredu uveče Tramp se povukao s ivice vojne intervencije, rekavši novinarima da iranske vlasti zaustavljaju pogubljenja.

Uprkos relativnom smirivanju situacije na ulicama, blokada interneta u Iranu i dalje traje, što znatno otežava nezavisnu proveru informacija, razmera represije i stvarnog stanja na terenu.

Iranske vlasti za sada nisu ponudile dodatna pojašnjenja o daljim merama, dok međunarodne organizacije za ljudska prava upozoravaju da prividni mir ne znači i kraj nasilja.

21:24 Uhapšeno više od 18.000 ljudi!

Ujedinjene nacije saopštile su da je tokom nedavnih protesta u Iranu uhapšeno više od 18.000 ljudi, prema još uvek neproverenim procenama. Na sednici Saveta bezbednosti UN, pomoćnica generalnog sekretara Marta Pobi pozvala je iranske vlasti da pritvorenima obezbede zakonit postupak i pravično suđenje.

Ona je naglasila da svi pritvoreni moraju biti humano tretirani, kao i da sve smrti povezane sa protestima moraju biti predmet nezavisne istrage, uz punu transparentnost i odgovornost vlasti u Teheranu.

20:28 Izrael označio Nacionalnu banku Irana kao terorističku organizaciju 

Izrael je danas označio iransku Nacionalnu banku Irana (NBI), komercijalnu banku u državnom vlasništvu, kao terorističku organizaciju, objavio je izraelski list Tajms of Izrael.

Odluku je potpisao izraelski ministar odbrane Izrael Kac, navodeći da banka ima ključnu ulogu u transferu sredstava Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC) i njegovoj jedinici Kuds, kao i drugim grupama koje Iran podržava širom Bliskog istoka.

Prema saopštenju Kacovog kabineta, cilj ove mere je da se poremeti jedan od glavnih finansijskih kanala koje koriste iranske posredničke organizacije optužene za napade na Izrael i druge ciljeve u regionu.

Sjedinjene Američke Države su NBI već označile kao terorističku organizaciju 2018. godine. Izrael je ranije na istu listu uvrstio i Centralnu banku Irana, Narodnu banku i Banku Šahr.

„Iranski režim je najveći svetski sponzor terorizma i koristi državne banke kao instrument finansiranja nasilja. Nastavićemo da delujemo svim sredstvima kako bismo isušili izvore finansiranja terorizma“, poručio je Kac.

Nacionalna banka Irana osnovana je 1928. godine i do 1960. je obavljala funkciju centralne banke, nakon čega je postala komercijalna institucija.

18:39 Američki senator: Nije tačno da Tramp ne planira napad!

Američki senator Lindzi Grejam, republikanac i zagovornik američke vojne intervencije protiv Irana, izjavio je da su nedavni navodi da predsednik Donald Tramp ne namerava da napadne Iran „potpuno netačni“.

Grejam je tako potvrdio da deo administracije i Trampovi saveznici i dalje razmatraju mogućnost brzog i odlučujućeg vojnog udarca na Teheran.

18:07 Tramp traži brz i odlučujući udar na Iran

Američki predsednik Donald Tramp poručio je timu za nacionalnu bezbednost da bi svaka moguća vojna akcija protiv Irana morala da bude brza i odlučujuća, bez uvlačenja SAD u dugotrajan rat, prenosi NBC News.

Prema izvorima iz administracije, Tramp želi „definitivan“ udar, ali njegovi savetnici upozoravaju da nema garancija da bi napad brzo doveo do sloma iranskog režima. Istovremeno, postoji rizik od snažne iranske odmazde i ograničenih američkih kapaciteta u regionu.

Zbog toga se razmatraju ciljani i ograničeni vojni udari, dok konačna odluka još nije doneta. Pentagon je u međuvremenu preduzeo mere predostrožnosti i prilagodio raspored snaga na Bliskom istoku.

16.30 Ministarstvo spoljnih poslova uputilo poruku Srbima

Ministarstvo spoljnih poslova danas je pozvalo sve državljane Republike Srbije koji se nalaze u Iranu da napuste zemlju zbog pogoršane bezbednosne situacije i povećanog rizika po ličnu bezbednost.

Na srpske državljane koji su planirali da putuju na područje Islamske Republike Iran, apeluje se da odustanu od putovanja.

Detaljnije možete pročitati ovde. 

15.01 Snižen stepen bezbednosnog upozorenja u vazduhoplovnoj bazi SAD u Kataru

Nivo bezbednosnog upozorenja u američkoj vazduhoplovnoj bazi Al Udeid u Kataru snižen je nakon što je u sredu pojačana uzbuna, rekla su danas tri neimenovana izvora za Rojters.
Jedan od izvora rekao je da se američki avioni, koji su u sredu premešteni iz Al Udeida, postepeno vraćaju u bazu.

Druga dva diplomatska izvora su naveli da je pojedinima zaposlenima kojima je savetovano da napuste bazu u sredu takođe dozvoljeno da se vrate. 

Ambasada SAD u Kataru nije dala odmah komentar na zahtev Rojtersa.

Al Udeid je najveća američka baza na Bliskom istoku, sa oko 10.000 vojnika.
Iran je u sredu uputio upozorenje zemljama Bliskog istoka da bi američke vojne baze na njihovoj teritoriji mogle da budu meta napada, ukoliko Sjedinjene Američke Države odluče da intervenišu, izjavio je visoki iranski zvaničnik za Rojters.
 

14.00 - Oglasio se Tramp

Donald Tramp izjavio je da je „dobra vest“ to što je režim u Teheranu navodno prestao da osuđuje demonstrante na smrt. U objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social pozvao se na Fox News, ne navodeći o kom se tačno izveštaju radi.

 

 

12.22 - Protesti u Iranu izgleda da su se stišali

Svedoci u Teheran rekli su agenciji AP da poslednjih jutara nije bilo vidljivih znakova noćnih nemira, poput požara ili razvalina na ulicama, kakvi su ranije beleženi. Takođe navode da se pucnjava, koja se intenzivno čula prethodnih noći, znatno stišala.

Iranski državni mediji izvestili su o nastavku hapšenja osoba koje vlasti označavaju kao „terorističke elemente“, tvrdeći da su bili uključeni u nasilne aktivnosti tokom nemira. Ministar pravde Amin Hosein Rahimi, kako je prenela sudska novinska agencija Mizan, izjavio je da se od 8. januara zemlja suočava sa, kako je naveo, "ozbiljnim bezbednosnim izazovima", dodajući da će svi koji su učestvovali u nasilnim incidentima biti procesuirani.

 

12.02 - Savet bezbednosti UN održava hitnu sednicu o Iranu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zakazao je za danas popodne hitnu sednicu o Iran, na zahtev Sjedinjene Američke Države.

Sednica je sazvana nakon što je Teheran uputio pomirljive poruke u pokušaju da smiri rastuće tenzije, ali i posle upozorenja američkog predsednika Donald Tramp, koji je zapretio konkretnim merama kako bi se zaustavila dalja ubistva demonstranata, uključujući i moguća pogubljenja pritvorenih tokom nacionalnog suzbijanja protesta.

Istovremeno, delu osoblja u ključnoj američkoj vojnoj bazi u Katar savetovano je da se evakuiše. Američka ambasada u Kuvajt takođe je naložila svom osoblju da privremeno obustavi putovanja ka više vojnih baza u toj zalivskoj državi.

 

11.45 - Turska poziva na dijalog

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan pozvao je na dijalog kao jedini način za rešavanje aktuelne krize u Iran, javlja Agence France-Presse (AFP).

- Apsolutno želimo da se problemi reše dijalogom - rekao je Fidan novinarima u Istanbul.

On je izrazio i nadu da će Sjedinjene Američke Države i Iran pronaći zajedničko rešenje, bilo putem posrednika, drugih aktera ili direktnim razgovorima.

 

11.38 - Iran bez objašnjenja zatvorio vazdušni prostor na nekoliko sati

Iran je tokom noći bez zvaničnog objašnjenja zatvorio svoj vazdušni prostor za komercijalne letove na više od četiri sata, zbog čega su brojni avioni bili primorani da preusmere rute severno i južno od zemlje. Vazdušni prostor je u međuvremenu ponovo otvoren, a domaći letovi nastavljeni su jutros.

Oko podneva po lokalnom vremenu, iranska državna televizija emitovala je saopštenje Nacionalne uprave civilnog vazduhoplovstva u kojem se navodi da "nebo zemlje prima dolazne i odlazne letove, a aerodromi nesmetano pružaju usluge putnicima". U saopštenju nije pomenuto prethodno zatvaranje vazdušnog prostora.

Podsetimo, više avio-kompanija je prethodnih dana već smanjilo ili u potpunosti obustavilo letove koji prolaze kroz iranski vazdušni prostor, zbog pogoršane bezbednosne situacije u regionu.

 

11.26 - Nemačka preporučuje izbegavanje iranskog vazdušnog prostora

Nemačka kontrola vazdušnog saobraćaja preporučila je aviokompanijama da izbegavaju vazdušni prostor Iran, nakon upozorenja Sjedinjene Američke Države o mogućoj vojnoj intervenciji u toj zemlji, javlja Agence France-Presse (AFP).

Portparol nemačke kancelarije za bezbednost avijacije saopštio je da je izdata preporuka "da se ne leti iznad iranskog vazdušnog prostora do 10. februara", uz napomenu da je odluka doneta po nalogu Ministarstva saobraćaja.

 

11.15 - Trampovo vojno gomilanje na Karibima ograničava američke opcije protiv Irana

Odluka predsednika Donald Tramp da pojača vojno prisustvo SAD na Karibima dovela je do smanjenja broja američkih ratnih brodova na Bliskom istoku, čime su ograničene vojne opcije Vašingtona u slučaju eventualne eskalacije sa Iran.

Detaljnije pročitajte OVDE.

 

10.58 - SAD premeštaju nosač aviona na Bliski istok

Pentagon premešta nosač aviona USS Abraham Lincoln na Bliski istok zbog eskalacije tenzija sa Iran. Ovaj vojni manevar dolazi u trenutku masovnih protesta u Iranu i sve oštrije političke i bezbednosne retorike između Vašingtona i Teherana.

Detaljnije pročitajte OVDE.

 

10.33 - Desetine hiljada ljudi na masovnoj sahrani u Teheranu

Desetine hiljada ljudi okupilo se u sredu na ulicama u blizini Teheranskog univerziteta, gde je održana masovna sahrana više od 300 pripadnika bezbednosnih snaga i civila, javila je Associated Press.

Foto: EPA

Okupljeni su nosili iranske zastave, kao i identične fotografije vrhovnog vođe Ali Hamnei i stradalih članova porodica. Kovčezi, prekriveni državnim zastavama, bili su poređani na kamionima u više redova i ukrašeni crvenim i belim ružama, uz uokvirene fotografije poginulih.

 

10.11- Iran sprema odmazdu

Iran je pripremio planove odmazde u slučaju američkog napada, koji bi uključivali udare na američke vojne objekte na Bliskom istoku, uključujući baze u Iraku i Siriji, javlja CNN. Američki zvaničnici upozoravaju na povećan rizik po snage SAD, dok se u administraciji Donalda Trampa vodi rasprava o mogućoj vojnoj akciji ograničenog obima, bez kopnenih snaga i dugotrajne kampanje.

Detaljnije pročitajte OVDE.

 

09.55 - Makron sazvao hitnu sednicu kabineta odbrane zbog Grenlanda i Irana

Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je u Parizu hitnu sednicu Saveta za odbranu, na kojoj će se razmatrati namera predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp da kupi Grenland, kao i nasilno suzbijanje protesta širom Iran.

Foto: Rojters

Kako se navodi, sednica je sazvana zbog rastućih geopolitičkih tenzija i zabrinutosti Pariza u vezi sa posledicama koje bi ovi događaji mogli imati po bezbednost Evrope i šireg regiona.

09.26 - Tramp: Svaka akcija u Iranu mora biti brza i odlučna

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp poručio je svom timu za nacionalnu bezbednost da bi svaka eventualna američka akcija protiv Iran morala da bude "brz i odlučan udar" na režim u Teheranu, s ciljem izbegavanja dugotrajnog sukoba.

Kako prenosi NBC News, pozivajući se na američkog zvaničnika, dve osobe upoznate sa razgovorima i izvor blizak Beloj kući, Tramp je jasno stavio do znanja da ne želi produženu vojnu intervenciju.

"Ako nešto uradi, želi da to bude konačno", rekao je jedan od izvora upoznatih sa razgovorima za NBC.

Izvori navode i da je američki predsednik spreman da ispuni obećanje dato demonstrantima u Iranu, prema kojem bi SAD mogle da intervenišu kako bi podržale njihove napore.

 

09.21 - Samoproglašeni iranski princ u egzilu otkriva prve poteze ako preuzme vlast

Samoproglašeni iranski prestolonaslednik Reza Pahlavi (65), sin poslednjeg iranskog šaha, gotovo pet decenija živi u egzilu. Iako nema politički legitimitet u samom Iran, deo opozicionih krugova u dijaspori predstavlja ga kao simboličnog vođu protesta protiv aktuelnih vlasti u Teheranu.

Detaljnije pročitajte OVDE.

 

08.45 - Iransko pravosuđe: Demonstrant Erfan Soltani nije osuđen na smrt

Iransko pravosuđe demantovalo je navode da je demonstrant Erfan Soltani osuđen na smrtnu kaznu, preneli su državni mediji, a javlja Reuters.

Soltani je ranije pominjan kao prvi demonstrant u Iranu kojem je navodno izrečena smrtna kazna od početka aktuelnih nemira. Njegova porodica je prethodno saopštila da im je rečeno da je pogubljenje odloženo, što je dodatno podstaklo spekulacije.

Prema saopštenju pravosuđa, 26-godišnji Soltani, koji je uhapšen 10. januara tokom protesta, nije osuđen na smrt. Navodi se da je optužen za "udruživanje protiv unutrašnje bezbednosti zemlje i propagandne aktivnosti protiv režima", ali je pojašnjeno da se smrtna kazna ne primenjuje na takve optužbe, čak i ukoliko budu potvrđene pred sudom.

Kako se dodaje, Soltani se trenutno nalazi u centralnom zatvoru u Karadžu.

 

08.12 - Iran Trampu: Ne ponavljajte grešku iz juna

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči uputio je upozorenje predsedniku Donaldu Trampu, poručivši da ne ponavlja greške iz prethodnih vojnih sukoba i naglasivši da je Teheran i dalje spreman za diplomatiju.

"Moja poruka je jasna - ne ponavljajte grešku koju ste napravili u junu. Dobićete isti rezultat", rekao je Aragči u intervjuu za Fox News, osvrćući se na američke napade na tri iranska nuklearna postrojenja tokom 12-dnevnog rata između Iran i Izrael.

On je poručio da se iranska tehnološka i politička odlučnost ne mogu uništiti vojnom silom.
„Možete bombardovati objekte, ali tehnologija se ne može bombardovati, niti se može bombardovati odlučnost“, rekao je Aragči, komentarišući aktuelne tenzije i stav Sjedinjene Američke Države prema Teheranu.

Iranski ministar je naveo da Iran nema pozitivna iskustva u odnosima sa SAD, ali je istakao da pregovori i dalje predstavljaju bolju opciju.
- Iran je pokazao da je spreman za pregovore i diplomatiju - rekao je on.

"Tokom poslednjih 20 godina imamo dokaze da su Sjedinjene Države često napuštale diplomatiju i birale rat. Moja poruka je da je, između rata i diplomatije, diplomatija uvek bolji put. I pored loših iskustava, ona je i dalje bolja od rata", zaključio je Aragči.

 

07.58 - Izrael i Iran postigli tajni dogovor preko Rusije

Usred pojačanih tenzija, Izrael i Iran tajno su razmenjivali poruke uz posredovanje Rusija, dogovorivši se da ne pokreću prvi vojni udar kako bi izbegli eskalaciju u trenutku kada se Izrael priprema za vojnu kampanju protiv Hezbolah.

Detaljnije pročitajte OVDE.

 

07.39 - Iranski ministar: Dezinformacije preuveličavaju broj žrtava protesta

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da se, kako je naveo, vodi "dezinformativna kampanja" o nemirima u zemlji s ciljem da se preuveliča broj poginulih demonstranata i u sukob uvuku Sjedinjene Američke Države.

U razgovoru za Fox News, Aragči je odbacio izveštaje o hiljadama žrtava, insistirajući da se stvarni broj stradalih meri stotinama.

"Borba protiv terorističkih elemenata"

Prema njegovim rečima, protesti su u prvih deset dana bili mirni, nakon čega je, kako tvrdi, usledila „potpuno drugačija situacija – teroristička operacija“. Aragči je naveo da su „teroristički elementi, vođeni spolja“, pucali na policiju, snage bezbednosti i civile.

Dodao je da su se vlasti tokom tri dana „borile protiv terorista, a ne protiv demonstranata“, optužujući te grupe da su namerno izazivale žrtve kako bi podstakle intervenciju američkog predsednika Donald Tramp. Situaciju je nazvao „izraelskom zaverom“, ne iznoseći dokaze za te tvrdnje.

"Broj žrtava, uprkos pokušajima da se poveća, iznosi stotine“, rekao je Aragči. "U potpunosti odbacujem brojke koje se iznose - reč je o preterivanju i dezinformacijama kako bi se pronašao izgovor za novu agresiju protiv Irana."

Suprotstavljene procene žrtava

Aragčijeve izjave usledile su nakon što je samoproglašeni princ Irana Reza Pahlavi, izjavio da je u protestima ubijeno više od 12.000 ljudi.

S druge strane, američka organizacija Human Rights Activists News Agency (HRANA) navodi da je od početka represije prošlog meseca stradalo najmanje 2.400 demonstranata. CNN ističe da ne može nezavisno da potvrdi tačan broj žrtava.

Tvrdnje o pogubljenjima i reakcija Vašingtona

Iranski ministar je takođe rekao da u protekla četiri dana nije bilo nemira i odbacio navode o vešanjima demonstranata kao "potpuno netačne". Prema njegovim rečima, i te tvrdnje deo su iste dezinformativne kampanje.

Podsetimo, predsednik Tramp je u utorak upozorio Iran da ne sprovodi pogubljenja demonstranata, zapretivši "oštrim merama". Dan kasnije izjavio je da je Teheran obustavio pogubljenja.

 

07.31 - Iran ponovo otvorio vazdušni prostor

Vazdušni prostor Iran ponovo je otvoren nakon gotovo pet sati obustave, tokom koje su brojne avio-kompanije bile primorane da otkažu, preusmere ili odlože letove.

Iran je u sredu zatvorio vazdušni prostor za sve letove, osim za međunarodne dolaske i odlaske uz posebnu zvaničnu dozvolu, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Federal Aviation Administration (FAA).

Među prvim letovima koji su nastavili saobraćaj iznad zemlje bilo je pet aviona iranskih kompanija Mahan Air, Yazd Airways i AVA Airlines.

 

07.26 - Republikanski senator poziva na američki napad na iranski režim

Republikanski senator Lindzi Grejem, blizak saveznik predsednika Donald Tramp, izjavio je da podržava mogućnost vojnog napada Sjedinjene Američke Države na iranski režim, ocenjujući da je to "jedina pomoć koja zaista ima smisla".

Grejem je novinarima rekao da veruje da je Tramp ozbiljan kada govori o tome da je „pomoć na putu“, naglašavajući da bi obračun sa vlastima u Iran predstavljao konkretan vid podrške demonstrantima.

"Što pre, to bolje. Ljudi treba da vide kako izgleda pomoć na putu – a to je obračun sa onima koji ih ubijaju. Smanjenje sposobnosti režima da ugrožava sopstveni narod i ohrabrivanje ljudi da ostanu na ulicama", rekao je Grejem, dodajući da svaka eventualna akcija mora da oslabi režim i promeni situaciju na terenu.

On je istakao da bi takav potez imao za cilj da ohrabri demonstrante, smanji represivne kapacitete vlasti i ubrza promene u zemlji.

Predsednik Tramp, kako se navodi, nije isključio mogućnost vojne akcije protiv Irana, a u više navrata je izrazio i otvorenu podršku demonstrantima.

Grejem je na kraju ocenio da "duga noćna mora" za iranski narod možda počinje da se završava, opisujući aktuelne događaje kao "monumentalan trenutak u svetskoj istoriji".

 

07.23 - Zemlje pozivaju građane da napuste Iran

Više država izdalo je upozorenja svojim građanima da izbegavaju putovanja u Iran ili da odmah napuste zemlju, zbog eskalacije bezbednosne situacije i suzbijanja antivladinih protesta.

Sjedinjene Američke Države

Američki zvaničnik rekao je za CNN da je deo osoblja najveće američke vojne baze na Bliskom istoku, koja se nalazi u Katar, povučen kao „mera predostrožnosti“. Predsednik Donald Tramp pozvao je sve američke državljane da napuste Iran.

Katar

Vlada Katara saopštila je da nastavlja da sprovodi sve neophodne mere kako bi zaštitila bezbednost svojih građana i stanovnika, nakon povlačenja dela američkog osoblja iz vazduhoplovne baze Al-Udeid.

Saudijska Arabija

Ambasada SAD u Saudijskoj Arabiji pozvala je američke građane i osoblje na povećan oprez i savetovala ograničavanje nepotrebnih putovanja ka vojnim objektima u regionu.

Italija

Italijansko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je svoje građane da napuste Iran i najavilo dodatne mere zaštite italijanskih trupa na Bliskom istoku, uključujući Irak i Kuvajt.

Nemačka

Nemačke vlasti savetovale su avio-kompanijama da izbegavaju iranski vazdušni prostor zbog moguće upotrebe protivvazdušnog oružja. Avio-kompanija Lufthanza saopštila je da će obavljati isključivo dnevne letove za Tel Aviv i Aman.

Ujedinjeno Kraljevstvo

Vlada Velike Britanije objavila je da je ambasada u Teheranu privremeno zatvorena i da je kompletno osoblje povučeno iz Irana, uz savet građanima da ne putuju u tu zemlju.

Španija

Španija je pozvala svoje građane da napuste Iran „svim raspoloživim sredstvima“ i snažno obeshrabrila sva putovanja u zemlju.

Indija

Indijska ambasada u Teheranu savetovala je indijskim državljanima da odmah napuste Iran, dok je vlada u Nju Delhiju uputila snažnu preporuku da se putovanja u tu zemlju izbegavaju. Avio-kompanija Er Indija najavila je preusmeravanje letova u regionu.

 

7.21 - Tramp o Pahlaviju: Deluje pristojno, ali ne znam kako bi se snašao u Iranu

U ekskluzivnom intervjuu za Reuters, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp govorio je o mogućim mirovnim pregovorima u vezi sa ratom u Ukrajini, iranskom opozicionom lideru Reza Pahlavi, kao i o situaciji u Venecueli i ulozi opozicije u toj zemlji.

Detaljnije pročitajte OVDE.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.