Američki borbeni avion nestao iznad Pacifika! Ruski špijunski brod bio u blizini: Misteriozni incident nad Japanom

Američki borbeni avion pete generacije poslao je signal za pomoć iznad Japana i potom nestao sa radara, otvarajući jedno od najozbiljnijih bezbednosnih pitanja u regionu u poslednjih nekoliko godina.

Incident se dogodio u trenutku pojačanih tenzija u severoistočnoj Aziji, dok su japanske snage istovremeno pratile kretanje ruskog obaveštajnog broda u neposrednoj blizini svojih ostrva.

Prema informacijama koje su preneli strani mediji, reč je o američkom lovcu stacioniranom u vazduhoplovnoj bazi Misava, jednom od ključnih uporišta za raspoređivanje aviona pete generacije u azijsko-pacifičkom regionu. Avion je tokom leta iznad japanske teritorije emitovao međunarodni signal za pomoć „7700“, koji se koristi isključivo u situacijama ozbiljnog tehničkog kvara ili neposredne opasnosti po letelicu i pilota.

Foto: Shutterstock

 

Nekoliko minuta nakon emitovanja tog signala, avion je potpuno nestao sa radarskih ekrana. Prema podacima servisa za praćenje letova, kontakt je izgubljen iznad Tihog okeana, a tačna lokacija pada ili nestanka u tom trenutku nije bila poznata. Sudbina pilota i okolnosti koje su dovele do incidenta odmah su postale predmet intenzivne istrage.

Američke i japanske vlasti aktivirale su zajednički mehanizam potrage i spasavanja gotovo istog trenutka. U operaciju su uključeni avioni i brodovi američke indo-pacifičke komande, japanskih vazdušnih snaga samoodbrane i japanske obalske straže. Uprkos brzoj reakciji, rezultati su do sada krajnje ograničeni. Timovi su pronašli samo manju količinu ostataka, za koje se pretpostavlja da potiču iz repnog dela letelice, kao i mrlju goriva na površini mora.

Potraga u nemogućim uslovima

Uslovi na mestu nestanka aviona dramatično otežavaju potragu. Temperatura morske vode u tom području kreće se između dva i pet stepeni Celzijusa, što znači da bi i u slučaju uspešnog katapultiranja pilot imao vrlo malo šansi za preživljavanje zbog brze hipotermije. Dodatni problem predstavlja velika dubina mora, složena konfiguracija morskog dna i snažne plimne struje, koje otežavaju lociranje većih delova letelice, ali i uređaja za snimanje podataka leta. Prema dostupnim informacijama, signal za praćenje tzv. crne kutije u potpunosti je izgubljen.

Nestanak aviona dodatno je privukao pažnju javnosti zbog same prirode letelice. Reč je o jednoj od najskupljih i tehnološki najnaprednijih borbenih platformi savremenog ratnog vazduhoplovstva, projektovanoj za dejstva protiv vazdušnih i kopnenih ciljeva, ali i za nošenje nuklearne municije tipa B61-12. Avion je prvi put poleteo sredinom prve decenije ovog veka, a u operativnoj upotrebi američkog ratnog vazduhoplovstva nalazi se od 2016. godine.

Foto: Shutterstock

 

Ruski obaveštajni brod u japanskim vodama

Dok je potraga za nestalim avionom još trajala, japansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je i drugi bezbednosno osetljiv događaj. Ruski obaveštajni brod klase Višnja, sa oznakom 535, primećen je kako se kreće unutar japanske isključive ekonomske zone u blizini ostrva Jonaguni i Mijako, u periodu od 13. do 15. januara, pre nego što je nastavio plovidbu ka otvorenom Tihom okeanu.

Prema zvaničnim saopštenjima iz Tokija, japanska mornarica pratila je kretanje ruskog broda iz minuta u minut. Nadzor je vršio razarač klase Murasame, dok su iz vazduha situaciju pratili pomorski patrolni avioni, uključujući domaće platforme i američke letelice. Prisustvo ruskog broda u tom području ocenjeno je kao posebno osetljivo, s obzirom na njegovu namenu.

Brodovi klase Višnja projektovani su za elektronsko izviđanje i prikupljanje obaveštajnih podataka analizom komunikacionih i radarskih signala putem širokog spektra senzora. Opremljeni su brojnim antenama, radio-kupolama i specijalizovanim sistemima za dugotrajne obaveštajne operacije, čak i u blizini neprijateljskih teritorijalnih voda. Podaci bi se mogli preneti na obalu preko satelitskih antena smeštenih u dva velika radara. Ruska mornarica upravlja sa sedam brodova ove klase. Japanske bezbednosne službe smatraju da ovakva prisustva nisu slučajna.

Dužina plovila je 94,4 metra, širina 16,6 metara. Naoružani su sa dva AK-630 potpuno automatska pomorska rotirajuća topovska sistema bliskog naoružanja kao i lanserima raketa zemlja-vazduh SA-N-8 (SAM), za krajnju samoodbranu. Pun deplasman ovakvih brodova je 3396 tona.

Tokio podiže stepen pripravnosti

Slične rute redovno koriste i kineski brodovi sa uporedivim sposobnostima, naročito kroz moreuz Mijako i vode oko ostrva Jonaguni. Ovi morski prolazi imaju ključni strateški značaj jer povezuju Istočno kinesko more sa zapadnim Tihim okeanom. U kontekstu pojačane aktivnosti Rusije i Kine u regionu, Tokio je jasno stavio do znanja da su njegove vojne snage u stanju povišene pripravnosti.

Japan poslednjih godina ulaže značajna sredstva u jačanje mornarice, vazduhoplovstva i sistema nadzora, pripremajući se za scenario ozbiljne regionalne krize ili čak oružanog sukoba. Nestanak američkog lovca iznad japanske teritorije, u trenutku kada se u istom prostoru odvijaju složene obaveštajne i vojne aktivnosti velikih sila, dodatno je pojačao osećaj nesigurnosti u regionu i otvorio pitanja koja će tek dobiti odgovore.

 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.