"Duh" stigao pred vrata Irana: Američka nuklearna tvrđava koja nestaje sa radara – Šta Tramp smera sa "Linkolnom"? (FOTO/VIDEO)

Otkrivamo šta sve ima na raspolaganju nosač aviona „USS Abraham Linkoln“, koji predvodi američke pomorske snage na Bliskom istoku uoči odluke Donalda Trampa o Iranu.

Situacija na Bliskom istoku je napeta dok se čeka odluka američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa Iranom, nakon što je američka pomorska formacija, predvođena nosačem aviona, uplovila u Indijski okean, u oblast nadležnosti Centralne komande Oružanih snaga SAD.

„USS Abraham Linkoln“ stigao je u region zajedno sa svojom udarnom grupom ratnih brodova i podmornicom, nakon premeštanja iz Južnog kineskog mora. Flota je isplovila sredinom meseca, u vreme kada su u Iranu još trajali antivladini protesti, koji su kasnije okončani.

Nosač aviona i prateće snage prešli su na tzv. „Duh“ režim (Ghost Mode), što ukazuje na povećan stepen operativne pripreme.

Indijska televizija WION, koja program emituje na engleskom jeziku, detaljno je objasnila šta podrazumeva ovaj režim rada i kakvim sposobnostima raspolaže „USS Abraham Linkoln“.

Foto: EPA

 

Dolazak u „Duh“ režimu

Tačna lokacija nosača aviona u regionu nije javno poznata, a njegovo praćenje predstavlja ozbiljan izazov za potencijalne protivnike.

Udarna grupa primenjuje strogu kontrolu elektromagnetnih emisija (EMCON), što podrazumeva gašenje ili ograničavanje elektronskih signala kako bi se stopili sa prirodnim zvucima okruženja i otežali detekciju sistemima dugog dometa.

Obmana pomoću AIS sistema

Savremeni ratni brodovi mogu da manipulišu Sistemom automatske identifikacije (AIS), koji se inače koristi u komercijalnoj plovidbi.

Na taj način, ratni brod može na digitalnim mapama izgledati kao trgovačko plovilo ili se prikazivati na potpuno drugoj lokaciji, udaljenoj kilometrima od stvarne pozicije, čime se protivnik navodi na pogrešne zaključke.

Uloga aviona EA-18G Grauler

Jedna od ključnih prednosti nosača „Linkoln“ su avioni EA-18G Grauler, namenjeni elektronskom ratovanju.

Ovi letelice koriste snažne sisteme za ometanje koji proizvode elektronski šum na frekvencijama protivničkih sistema, čime se radarski prikazi preopterećuju i otežava rad protivvazdušne odbrane.

Ometanje radarskog nadzora

Iran se u velikoj meri oslanja na obalske radare za praćenje situacije u Persijskom zalivu.

Američka Ratna mornarica raspolaže sredstvima za privremeno ometanje ili „zaslepljivanje“ tih senzora, stvarajući praznine u nadzornom sistemu kroz koje brodovi i avioni mogu da manevrišu bez otkrivanja.

Foto: EPA

 

Simulacija lažnih ciljeva

Elektronski sistemi mogu da proizvode veći broj lažnih radarskih odraza, poznatih kao mamci.

Na radarskim ekranima jedan brod može delovati kao više različitih plovila koja se kreću u različitim smerovima, što otežava procenu gde se nalazi stvarna pretnja.

Stelt sposobnosti

Na „Linkolnu“ su raspoređeni i borbeni avioni F-35C Lajtning II, opremljeni stelt tehnologijom koja značajno smanjuje njihovu uočljivost na radarima.

Ove letelice mogu da ulaze u protivnički vazdušni prostor radi izviđanja ili dejstva po ciljevima, dok nosač ostaje na bezbednoj udaljenosti od obale.

Ometanje komandnih veza

U slučaju sukoba, udarna grupa može da remeti komunikacione kanale koje iranske snage koriste za upravljanje dronovima i raketnim jedinicama.

Prekid ovih veza može dovesti do izolacije jedinica na terenu, ostavljajući ih bez direktnih naređenja i preciznih podataka o ciljevima.

Ometanje GPS signala

Navođene rakete i dronovi oslanjaju se na GPS satelite za precizno pogađanje ciljeva.

Sistemi nosača mogu lokalno da ometaju ili poremete GPS signal, čime se smanjuje tačnost projektila i povećava verovatnoća njihovog skretanja sa putanje.

Aegis sistem zaštite

Nosač aviona prate razarači opremljeni borbenim sistemom Aegis.

Ovaj integrisani sistem radara i računara može istovremeno da prati veliki broj ciljeva i koordinira elektronske mere zaštite, stvarajući digitalni štit oko cele flote.

Pasivno osluškivanje

Dok smanjuje sopstvenu vidljivost, „USS Abraham Linkoln“ koristi pasivne senzore za prikupljanje podataka.

Ovi sistemi registruju elektromagnetne emisije neprijateljskih radara i komunikacionih uređaja bez sopstvenog emitovanja signala, što omogućava mapiranje protivničkih položaja uz minimalan rizik od otkrivanja.

 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.