Pada svet kakav znamo! Slavni ruski ekonomista Hazin objavio jezivo proročanstvo: Oluja koja dolazi razneće sve…

Globalni finansijski i politički poredak ulazi u fazu raspada, a svet se ubrzano deli na dva suprotstavljena saveza, dok se ispod površine već formira ozbiljna oluja sa potencijalno katastrofalnim posledicama, upozorava ruski ekonomista Mihail Hazin.

Prema njegovoj analizi, ključni lom se ne vidi u dnevnim vestima, već u tišini trezora centralnih banaka. Po prvi put posle decenija, američke državne obveznice gube status osnovnog oslonca globalnog finansijskog sistema, dok zlato preuzima njihovu ulogu kao glavni zalog i garancija stabilnosti.

Kraj ere dolara kao „sigurne imovine“

Hazin ističe da se ne radi o klasičnoj krizi tržišta, već o dubinskoj promeni logike sistema. Godinama su američke obveznice bile univerzalni kolateral – banke su ih držale u rezervama i na osnovu njih dobijale likvidnost. Taj mehanizam je, prema njegovim rečima, sada slomljen.

Presudan trenutak dogodio se 2022. godine, kada su zapadni sistemi zamrzli rusku imovinu. Time je, kako ocenjuje Hazin, poslata jasna poruka celom svetu: imovina u dolarima više nije bezuslovno bezbedna.

Reakcija finansijskog sektora bila je instinktivna. Banke i države počele su da se okreću zlatu i srebru – fizičkim rezervama koje ne mogu biti politički blokirane. Posledica toga je nagli rast cena plemenitih metala i pad realne potrebe za dolarom kao posredničkom valutom.

Inflacija izlazi na videlo, sistem više ne može da je sakrije

Hazin objašnjava da je stari model funkcionisao tako što se višak novca iz Evrope „upijao“ kroz američka finansijska tržišta. Evri su se pretvarali u dolare, dolari su odlazili na Volstrit, a inflacija se privremeno skrivala iza rasta tržišta.

Sada, kada zlato zamenjuje američke obveznice, taj ventil se zatvara. Inflacija u SAD, koja je po Hazinovoj proceni daleko iznad zvaničnih tri odsto i realno se kreće ka osam ili više, više se ne može prikriti.

Kanada, Kina i pucanje zapadnog savezništva

Na političkom planu, ovi procesi već proizvode vidljive pukotine. Hazin kao ključni signal navodi naglo približavanje Kanade Kini, uključujući sporazume o smanjenju carina i otvaranje trgovinskih kanala.

U njegovoj interpretaciji, to nije diplomatska epizoda, već priprema alternativnih ruta za kinesku robu ka američkom tržištu. Takvi potezi, upozorava, u istoriji su često bili uvod u ozbiljne međunarodne sukobe, jer direktno pogađaju ekonomske interese velikih sila.

Time se, prema Hazinu, jasno oblikuju dva bloka: jedan koji se gradi oko anglo-kineske osovine i drugi koji ostaje striktno američki. Formalna savezništva počinju da pucaju pod pritiskom ekonomije.

Tramp, Grenland i trka sa vremenom

U takvom svetu, Donald Tramp se suočava sa brutalnom realnošću. Bez realnih resursa nema ni ozbiljne političke kampanje, a novembarski izbori se približavaju. Štampanje novca više nije dovoljno – potrebni su konkretni aktivi.

Hazin tu vidi ključnu ulogu Grenlanda, ne kao geopolitičkog simbola, već kao izvora resursa. Problem je vreme. Da bi se ti resursi politički i finansijski iskoristili, kontrola mora biti uspostavljena veoma brzo.

London, prema Hazinu, u toj igri drži polugu pritiska i može pokušati da gurne Trampa ka oštrijem kursu prema Iranu, čime bi se otvorio novi lanac destabilizacije na Bliskom istoku.

Ukrajina kao potrošna karta

Ukrajina se u ovoj slici pojavljuje kao još jedna moneta za potkusurivanje. Pregovori i najave ogromnih finansijskih paketa služe, prema Hazinu, za kupovinu vremena, a ne za stvarno rešenje.

Sume od 800 ili 900 milijardi dolara zvuče impresivno, ali u realnosti tog novca nema. Spremnost lokalnih elita da prihvate gotovo bilo kakve uslove ne menja osnovnu činjenicu – resursi za takav projekat ne postoje.

Svet ulazi u zonu otvorenog sukoba interesa

Zaključak Mihaila Hazina je jasan i sumoran: stari ekonomski modeli su se raspali, novi se još nisu stabilizovali, a svet se već deli na dva suprotstavljena tabora.

Zlato se vraća u centar sistema ne iz ideoloških razloga, već zato što je jedina imovina van političke kontrole. Arktik postaje ključan zbog resursa i ruta. Savezništva gube čvrstinu. Finansijski lomovi se pretaču u političke i vojne tenzije.

- Oluja o kojoj govorim nije metafora. Ona se već formira. Pitanje više nije da li dolazi, već ko će je dočekati spreman – i ko će razumeti šta se zaista događa - poručuje Hazin.

BONUS VIDEO