Znate li šta se krije duboko ispod Grenlanda?! Šokantna tajna ostrva isplivala na površinu - da li je Tramp krenuo po ovo...

Američki istraživači su 2024. godine, tokom testiranja radara za snimanje struktura ispod leda, otkrili razgranatu mrežu tunela na oko 40 metara dubine u grenlandskom ledenom pokrivaču. Ispostavilo se da nije reč o nepoznatom objektu, već o davno napuštenoj američkoj tajnoj vojnoj bazi iz doba Hladnog rata – kompleksu poznatom kao "Camp Century."

Ovo otkriće ponovo je otvorilo pitanje stvarnih interesa Sjedinjenih Američkih Država na Grenlandu i bacilo novo svetlo na višedecenijsko vojno prisustvo Vašingtona na tom arktičkom ostrvu, koje je poslednjih godina često u fokusu svetske politike.

"Camp Century" i plan za rakete ispod leda

"Camp Century" je izgrađen krajem pedesetih godina prošlog veka u okviru tajnog projekta Pentagona pod kodnim imenom „Ledeni crv“. Cilj projekta bio je izuzetno ambiciozan – sakriti infrastrukturu za razmeštanje balističkih raketa srednjeg dometa ispod grenlandskog leda, van domašaja tadašnjih sovjetskih izviđačkih sistema.

Radovi su započeti 1959. godine, a led je bušen uz pomoć snažnih industrijskih bušilica, sličnih onima koje se koriste pri izgradnji metroa. Tuneli su se prostirali kilometrima ispod površine, a rakete je trebalo premeštati vozovima po šinama ugrađenim u podledni sistem.

Iako originalni plan nikada nije u potpunosti realizovan, „umanjena“ verzija baze bila je impresivna. "Camp Century" je funkcionisao kao pravi podzemni grad, sa stambenim blokovima, kancelarijama, menzama, teretanom, pozorištem, bibliotekom, ambulantom sa operacionom salom, kapelom, pa čak i berbernicom. Energiju i grejanje obezbeđivala je mala nuklearna elektrana, što dodatno svedoči o ozbiljnosti projekta.

Zašto je baza napuštena

Već početkom šezdesetih godina postalo je jasno da su američki planeri potcenili ponašanje ledene mase. Led se nije ponašao kao statična struktura – tuneli su se deformisali, zidovi su se pomerali i sabijali, a održavanje kompleksa postajalo je sve teže.

Nuklearni reaktor je uklonjen 1964. godine, a do 1966. baza je u potpunosti napuštena. Oko 200 pripadnika osoblja povučeno je sa Grenlanda, ali je iza njih ostala značajna količina opreme, goriva i otpada.

Ekološka tempirana bomba ispod leda

U napuštenoj bazi ostali su toksični hemijski spojevi, otpadne vode, oko 200.000 litara dizel goriva, kao i radioaktivni materijali. U vreme napuštanja baze verovalo se da će debeli slojevi leda zauvek izolovati te supstance.

Foto: Tanjug/AP/Shutterstock

Danas je takva pretpostavka dovedena u pitanje. Uslovi ubrzanog globalnog zagrevanja dovode do topljenja i pomeranja ledenog pokrivača, što povećava rizik da opasni materijali iz "Camp Centuryj-a" jednog dana dospeju u okolinu.

Naučni značaj koji je došao decenijama kasnije

"Camp Century" nije bio samo vojni projekat. U okviru baze sprovođena su i ozbiljna naučna istraživanja. Još 1960. godine započeto je dubinsko bušenje leda, koje je 1966. dostiglo dubinu od 1.388 metara, sve do samog tla ispod ledenog pokrivača.

Uzorci su decenijama bili zaboravljeni, sve dok ih međunarodni tim naučnika nije ponovo analizirao između 2018. i 2019. godine. Rezultati, objavljeni 2021, pokazali su prisustvo biljnih ostataka – lišća, trave i grančica – kao i izotopa koji nastaju samo pod dejstvom sunčeve svetlosti.

Zaključak je bio iznenađujući: Grenland je pre oko 400.000 godina bio bez leda tokom perioda dugog oko 16.000 godina, što ima ogromne implikacije za razumevanje klimatskih promena danas.

Grenland kao geopolitički i klimatski indikator

Ako bi se ledeni pokrivač Grenlanda u potpunosti istopio, nivo svetskog mora porastao bi za oko sedam metara. Zbog toga priča o "Camp Centuryj-u" više nije samo hladnoratovska zanimljivost, već i upozorenje o dugoročnim posledicama ljudskog delovanja u ekstremnim prirodnim uslovima.

Grenland, nekada skriveni američki vojni grad ispod leda, danas je jedno od ključnih mesta gde se prepliću geopolitika, bezbednost i klimatske promene – i indikator pravca u kojem se planeta kreće.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.