Amerika izdala Evropu! Sveopšti haos u EU: Odrekli se ruskog gasa i napravili katastrofu - u toku panično traženje rešenja

Evropska unija započela je potragu za alternativnim dobavljačima prirodnog gasa nakon što je sve veće oslanjanje na američki tečni prirodni gas (LNG), uz istovremeno pogoršanje odnosa sa Vašingtonom, otvorilo ozbiljna pitanja energetske bezbednosti.

EU se suočava sa snažnim rastom cena energije još od smanjenja uvoza ruske nafte i gasa posle eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Odustajanje od relativno jeftinog ruskog gasa koji je stizao gasovodima dovelo je do povećane zavisnosti od američkog LNG-a, dok nova regulativa, usvojena ove nedelje, obavezuje države članice da do kraja 2027. u potpunosti obustave sve isporuke ruskog gasa, čime Unija postaje dodatno izložena rizicima u snabdevanju.

„Rizik da jednu zavisnost zamenimo drugom“

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da su „geopolitičke tenzije“ povezane sa Grenlandom predstavljale svojevrsno upozorenje za Evropu, koja se sada oslanja na Sjedinjene Američke Države za više od polovine ukupnih isporuka LNG-a.

- Postoji rastuća zabrinutost, koju i sam delim, da rizikujemo da jednu zavisnost zamenimo drugom - rekao je Jorgensen novinarima. On je naglasio da je diversifikacija snabdevanja ključna i najavio da će u narednim mesecima posetiti Kanadu, Katar i zemlje severne Afrike kako bi razgovarao o mogućim isporukama gasa.

Autonomna danska teritorija Grenland našla se u središtu transatlantskih tenzija nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio planove za njegovo pripajanje, pozivajući se na bogate mineralne resurse i strateški položaj ostrva. Ove najave, praćene pretnjama carinama i odbijanjem da se isključi upotreba sile, dodatno su pogoršale odnose između Vašingtona i evropskih saveznika.

Energija kao sredstvo političkog pritiska

Američka administracija sve češće koristi energiju kao polugu u trgovinskim pregovorima sa Evropskom unijom. Prema sporazumu objavljenom u julu prošle godine, EU se obavezala da do 2028. kupi američku energiju u vrednosti od 750 milijardi dolara kako bi izbegla uvođenje viših carina. Kritičari u Evropi ovaj dogovor ocenjuju kao oblik političke i ekonomske prinude.

Pre eskalacije sukoba u Ukrajini, Evropska unija je oko 45 odsto gasa uvozila iz Rusije, koja je bila njen najveći spoljni snabdevač još od kraja Hladnog rata. Zapadne sankcije i sabotaže ključne energetske infrastrukture drastično su smanjile isporuke ruskog gasa, iako uvoz ruskog LNG-a u EU i dalje ostaje značajan.

Reagujući na nedavnu odluku Brisela da zabrani sav uvoz ruskog gasa, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da bi takav potez mogao pretvoriti zemlje članice Evropske unije u „jadne robove Vašingtona“, dodatno produbljujući energetsku i političku zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.

BONUS VIDEO