Drama u Nemačkoj! Ruska rafinerija će paralisati celu državu?! Amerika donela odluku koja baca Berlin u ambis

Rafinerija iz sovjetskog doba, udaljena oko stotinu kilometara severno od Berlina, postala je jedan od najsloženijih geopolitičkih problema savremene Nemačke: u vlasništvu je Rusije, njome upravlja nemačka država, dok bi američke sankcije mogle da je zatvore već krajem aprila, dovodeći u pitanje snabdevanje nemačke prestonice gorivom.

Reč je o rafineriji PCK u Švetu na Odri, koja se nalazi na naftovodu „Družba“ i koja Berlin, njegov aerodrom i saveznu pokrajinu Brandenburg snabdeva sa oko 90 odsto benzina, kerozina i goriva za grejanje. Postrojenje je u većinskom vlasništvu ruske kompanije Rosnjeft, ali je pod kontrolom nemačkih vlasti još od 2022. godine.

Američke sankcije i pretnja zatvaranjem rafinerije

Ključni datum je 29. april, kada ističe američko izuzeće od sankcija koje trenutno omogućava nastavak rada rafinerije. Nemačka vlada vodi intenzivne pregovore sa administracijom u Vašingtonu kako bi obezbedila novo odlaganje, dok se kao krajnja opcija sve češće pominje i eksproprijacija ruske imovine, prenosi Fajnenšel tajms pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.

- Signali iz SAD su zasad pozitivni, ali sa ovom administracijom nikada ne možete biti sigurni. Zato se eksproprijacija ponovo razmatra - naveo je jedan izvor.

Vreme predstavlja ključni faktor. Tankeri za dopremu nafte moraju se rezervisati jedan do dva meseca unapred, dok dobavljači traže čvrste garancije da će rafinerija moći da poštuje ugovore. Zatvaranje postrojenja značilo bi logistički kolaps, jer bi hiljade kamiona morale da dovoze gorivo iz Bavarske i drugih delova zemlje kako bi Berlin bio snabdeven 24 sata dnevno.

Sudbina PCK rafinerije pokazuje koliko se Nemačka, skoro četiri godine nakon uvođenja sankcija Rusiji zbog Specijalne vojne operacije u Ukrajini, i dalje bori sa posledicama decenijske zavisnosti od ruskih energenata.

Strah od ruske odmazde i potraga za rešenjem

Kada je Zapad 2022. godine uveo ograničenje cene ruske nafte, nemačka vlada je preuzela upravljanje rafinerijom stavljajući je pod starateljstvo, ali nije zaplenila vlasnički udeo Rosnjefta, koji iznosi 54 odsto. Razlog je, prema izvorima, strah od ruske odmazde, uključujući mogućnost nacionalizacije nemačkih kompanija koje posluju u Rusiji.

U međuvremenu, Berlin je pokušavao da pronađe alternative sibirskoj sirovoj nafti koja je više od šest decenija stizala u Švet cevovodom dugim oko 4.000 kilometara. Međutim, situacija se dodatno zakomplikovala kada su Sjedinjene Američke Države u oktobru, usred američko-ruskih pregovora o Ukrajini, uvele sankcije Rosnjeftu i njegovoj imovini u Evropi. Taj potez nije bio usklađen sa Berlinom i doveo je rafineriju na ivicu bankrota.

Banke su obustavile transakcije i isplatu plata, zbog čega je nemačka vlada morala hitno da reaguje i obezbedi šestomesečno izuzeće od sankcija, uz obrazloženje da ruska kompanija nema efektivnu kontrolu nad postrojenjem.

- Svaki autobus, svako policijsko vozilo, svaka hitna služba, svaki avion – svi koriste gorivo iz PCK-a. Ova kompanija mora da nastavi da radi - upozorila je gradonačelnica Šveta Anekatrin Hope.

Glavni snabdevač rafinerije trenutno je kazahstanska državna naftna kompanija, dok se deo sirove nafte doprema i preko poljskih i nemačkih luka, uz znatno veće troškove i tehničke prilagodbe postrojenja.

Nemačka vlada sada planira da postojeći režim starateljstva, koji Bundestag obnavlja na svakih šest meseci, zameni trajnijim pravnim rešenjem povezanim sa sankcijama Evropske unije. Cilj je da se američke vlasti ubede da produže izuzeće od sankcija, umesto da Berlin bude primoran na eksproprijaciju Rosnjeftovog udela.

Iako zvaničnici u Berlinu tvrde da eksproprijacija nije u planu, izvori upozoravaju da je ona i dalje na stolu zbog straha da bi Moskva mogla da reaguje prekidom dotoka kazahstanske nafte preko „Družbe“ ili pravnim sporovima oko vrednosti imovine.

Posebnu zabrinutost, prema rečima pojedinih nemačkih političara, izaziva mogućnost da rafineriju preuzme američki investitor.

- Plašim se scenarija u kojem bi američki vlasnici i ruski snabdevači delili profit, dok bi ceh na kraju platili nemački vozači - upozorio je poslanik Zelenih Mikael Kelner.

Rafinerija u Švetu tako ostaje simbol evropske energetske dileme – između bezbednosti snabdevanja, geopolitike velikih sila i posledica višedecenijske zavisnosti od ruskih energenata.

BONUS VIDEO